Употреба речи лупило у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Памти, тада кад је остао сам у његовој соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо

у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се он одважно успротивио и једно од њих снажно одгурнуо од себе, па га је, после тога, нешто масивно, тешко и пљоснато лупило по глави те му се у очима све изокренуло кад се спотакао и пао коленима и вилицама на плоче.

први пут да тако говори, а она га је слушала пажљиво и није га прекидала никако, док су корачали испод дрвећа које је лупило. А на растанку она му је стегла руку и казала. — Заиста, нисте као други, признајем. До виђења!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како то до сада није опазио? Како га није, као шамар, лупило у лице. »Па и глас, и глас је као мој!« — помисли дечак. »А тек забацивање чуперка с чела? Изгрицкани нокти, такође!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности