Употреба речи лупим у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет. Сан ми се разби. Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим облицима.

Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: диxи!21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А да га пронађем треба да га видим, а ако ја видим њега, видеће и он мене... Лупим главом о земљани зид и устукнух. — Пустите мене напред. Овде скрените — и ордонанс ме ухвати за руку.

— А Лука је висок, али сав млитав... — И дукат је мали, али вреди — смеје се Војин. — Јест, бато, али да те лупим петодинарком, ти би се претурио. А-ха!... Кипислцауф!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности