Употреба речи лупкати у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Као прави лекар. Онда мало ниже, десно, па лево, затим шаку стави на груди и поче лупкати по дојкама. — Диши јаче... накашљи се — зановетао је Александар, док су дојке подрхтавале.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Старац ме мотрио са зачуђеним осмијехом, љубопитно извијених обрва. Био је престао лупкати капицом о капицу ципеле. — Извините, оче, — насмијехнем се. — Ето сам се опет завезао у моје обичне „забавице маште”.

Нас ће заорати нова бразда, на прољеће. А дотле — „живјети се мора”! Старац је мучао и гледао у земљу. Опет је почео лупкати капицом о капицу. Па закључи: — Добро је и то.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне. Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало узнемирен.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности