Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа сам ја, чујеш ли? Ништа! — Ниси, ниси... — Нешто лупну под њом. На њу иде шубара, црна, шиљата, ништа не мисли, не мисли ни да бежи, а види — гуњ се грчи и ломи. — Јесам!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем. Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто. Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. — Дај нам Дарвина!
Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то?
Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.