Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Е па збогом, побратиме, ја одох!“ Од то доба ретко да је одлазио кући, по вас дан лута по планинама или се шуња око манастира, некада, опет, по три дана пије у манастирској механи; људи су га већ научили,
који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу и по луговима лута. — Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али на уверавању и остаде... Нешто му изнутра шапуташе: — Жив је он, жив!... Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... Коса му се диже увис... Ужасан страх овлада њиме... Нешто зашушта иза њега...
Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!... Алекса је ћутао.
Он премишљаше куда ће. — Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!... Идем ја тамо негде... ближе Сави... Па се диже...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку. Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: — Луѕцініа пхіломела! Па шта?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав. Од тада још лењи. Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на њу, а камо ли осмехне, проговори.
Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута... — — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином.
— — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама. Хтела би она, с њима заједно, дубоко испод ногу доле, да остави сав овај грозничави кртичњак што
Африка
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна,
Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви? Шта је наше зло? Ето и њега, Ракосавлевича, само зато што га је примио у кућу, чека казна.
Тужио је над њим и то вече, пре спавања. Викао је, у себи, као нека расплакана баба, да је то национ, несретан, који лута, као неко племе израилско.
Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Старац је, видев како национ лута, а Господ не помаже, посумњао био, у својим писмима, у Бога. Кад росијски посланик, у Бечу, Возњицки, није успео да
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута. Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна.
) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута егзекуција (лат.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна. Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кад се коси. Кад се товари и вози ђубре. Кад се мења време. Осећао га како лута, како иде. Испаљен на Трусини, у подне, дванаестог маја четрдесет и четврте, већ је стигао до близу срца: »Накве
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узео си јазавцима њихов кукавни залогај. (Наши гоне јазавце) А сеоски дечачић , који поваздан лута уз речицу , дете препуштено себи , гледа ухваћену рибицу како се отима и праћака на пруту и пита се : Можда је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он не оперише са магловитим системима и не лута у метафизичарским апстракцијама, но остаје увек на земљи и у најобичнијој стварности, мислећи о приликама и потребама
1813. био је у чети Зеке Буљубаше на Дрини. По паду Србије пређе у Земун, лута по Угарској, иде до Беча, силази до Хрватске и Далмације; 1814.
Рођен у Босни, он иде у Србију, бије се у устанку, лута по Угарској, Аустрији, Немачкој, Хрватској и Далмацији, ускаче у Црну Гору, бави се у Бугарској и Влашкој, у неколико
Милићевић, Вук - Беспуће
испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.
да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим
пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине. „Ој стазице, кад ћеш витка Да се дома мени винеш, Ој сунашце мога житка, Кад ћеш опет да ми
“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада. Ја млидија да је већ одавно Потлачена она гуја лута, Што удари на Косово равно Те ојади Срба по сто пута, Ја млидија да је растурише, Да јој није ни потрошка више.
“ гњеван покликује, Муња сева, гору осветљује, Ал' све заман, клета нигде пута, Он једнако по беспућу лута. Буре неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и
Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави? Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно
јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.
Једва зора забелела млада, На мртваце бистра роса пада, Кроз мртваце сузна и крвава Иде, лута једна женска глава, Све прегледа, а тражи једнога, То је Хајка, Ала јој помогâ.
Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио. Једно чедо њег' избави, Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види, она чује, Несретнику погледује, Рад њега се само преза, Што л' је за њег' тако
А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину, Пред њу стиже, па се и устави, Коса му се подиже на глави: Чудна
Три Српчића посекао бела, Тиснуо им душицу из тела, До Милете док зградио пута, На њ напао као гуја лута. Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета.
Силни Боже, де ли тад бијаше, Те не вати грома пламенога, Не удри га 'нако пресретнога? Кô ван себе тић одмила лута, Обневиде, узе лоша пута, Па удари о тај камен тврди, Те се разби и љуто нагрди.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је. Стрина лута што он и онако нема, па још сада купује, троши; срдита и не гледа га. — Нећу. Не гледаш себе! Докле ћеш...?
Сâм. Без игде икога. Само пије и лута по механама, бијући Циганке и друге механске жене. Примили га у општину. Ни кмет, ни полиција, нешто средње.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук. „Бе, ја сам јагње, име ми Кудра, гдје ли је моја Мамица мудра, вреба ме шума и зубат
Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ. Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару
друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.
Са гране цвјетне пјесма се дигла, до Врапца доброг убрзо стигла. И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже
Патуљак Рудар лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје,
ЈЕЖЕВА КУЋА СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута, Јежурка Јежић, поваздан лута. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан.
По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.
Бјежим одмах у свијет бијели.“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата. Лута шумом, вјетар хучи, а на пању нешто чучи, очи сјајне, поглед плах.
Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи. А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница
Над мачком небо под модрим црепом, комета лута са златним репом, а месец-рибар пучином плови, у сјајну мрежу шишмише лови.
А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута. Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне којим путем и којом сенком и како проћи испод моста преко балвана скела и мемле
главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица окреће
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва. — Шта ћу, знате!... Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима... Оно до душе признајем...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без реда, младост увијам миром, снегова и леда. И, тако, без пута, моје миловање, по умирању лута. А мир, свуд је мир, кад распнем шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на цео један крај са ког се вино
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л
дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То су остаци Маријина вела.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз рукаве се по сто пута провлаче Кошуље, учкур лута ко Улис, Гаће се такмиче у скоку увис, Пљушти вода, ко у потоку: Машина ужива у свом оброку.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу.
ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над горама нашим, Сипајући мирно хладне зраке своје, Зашто га се клоним и што га се плашим?
ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На беспућу када не зна шта је, где је, У ноћи по којој, самац, бедно лута Без правца и смисла, без циља и пута, — О, човек је данас „човек што се смеје“.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Отац је њоме, лепом, женио њега да се хвали снајом, зар се мало причало по селу, Док ОН, Ђорђе, лута по свету са дукатима...
цео панађур у Паланци, где је био са оцем; тада су купили ову краву с највећим вименом, ту што сада фркће поред њега, лута је и гади га се.
Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу. Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво.
Пут води тамо одакле је јутрос изишао кад му је она отела ибрик. Старим путем се не лута и ноге га лако одвукоше међу буриће с ракијом.
му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар лако, као змија по ливадској трави, лута јабучаром. И он лута јабучаром. Небу су тешки облаци, а њему је тесно под њим.
И он лута јабучаром. Небу су тешки облаци, а њему је тесно под њим. И у бачвари, где је од заранака, само што се вратио из поља
Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је? Нејасна слутња о нечему што никако не успева да домисли лута њиме, губећи се у празнини коју је за собом оставила ноћ. Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрна ружа није обичан цвет. Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута. Боле се врати у своју улицу! — Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
страху да ће однекуд искрснути Турци, убити га или одвести са собом, бранили су му да се искрада из куће а нарочито да лута Авалом. ипак се искрадао, и лутао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер'о? Ти си ка'но хитра муња, Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
Ј. Дучић ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ (1-7) 7 С робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута.
У врх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио.
К'о сморен путник у дубокој ноћи Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој, Ал' нигде гласа... нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ.
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!...
Са страхом, с тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи...
гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута?
Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да лута „Свеједно!... И нек' пропадају дела! (То је судбина свега.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Већ пуна три века отимају се седам наших вароши о Хомера, пошто су га за живота оставили да лута као бескућник по белом свету“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и за пристојан путни трошак његов и његовог колеге комите, који, по речима Икетиним, негде тамо непрестано и неуморно лута по бечким периферијама и све тражи оне арсенале и важне у ваздух имајући бити бачене објекте. Тако салети он Илију Ст.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљали смо како бубуљичави још увијек бесконачно лута улицама и плаче. Судбина уплаканог човјека продужавала се тако у бескрај, а његове сузе бивале непресушне.
дима који се увијају, распредају, рашчијавају, и мисао која, сасвим слободна од сваке присиле, за њима пустопашицом лута.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видим себе како тражих пута, Ал' сад блато знам газити и ја. Видим снагу као дух да лута И бол што ми к'о победа сија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Све остало било ми је још нејасно и подсећало ме на ону српску: ”Лута као гуска по магли”. Овога пута више ми се свиђала једна друга пословица: “Где је воља, ту је и умеће.
Био сам задовољан и ја и Нивен, мој ментор у Тринити колеџу. Тада се више нисам осећао као гуска која лута по магли; преда мном је била светлост, а осећао сам све више да се приближавам циљу коме сам кренуо.
Не заборавите само да Тиндалов стипендиста не сме никад себи дозволити да лута као ”гуска по магли”, већ мора држати усправно своју главу као лабуд, његово тело мора пливати по бистрим водама
Ћипико, Иво - Приповетке
Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...
Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак. После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула. Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту.
Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле болест не савлада и посвема прикова на кревет. Илија гине с дана у дан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох, завеј, завеј врашка им пута! Смéти их смèтом, не дај куд желе, Нека се врате у све небеле!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна
Петровић, Растко - АФРИКА
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна,
Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН (у себи): Она је то Што мудром Суљи умље окачи, Те сад кô пијан лута планином. Голим рукама змију хватајућ, Ал’ пре ће наћи жаок шкорпијин, Него што с груди сина дивијег Румену ружу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бог истине само пепелиштем лута, Где мисао људска смрвљена се згара; Он је увек ту, кад гробље се отвара И просипа сузе од кута до кута.
Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће, стреми И дивљим оком бесно лута. Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране.
То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се
Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели. Изван душе своје ти се срећи надаш; Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила. Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе. И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио
Ћипико, Иво - Пауци
Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући, па, изнемогао, опет наузначице пада. — Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.
Да, негда је није смио у очи погледати! ...Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане.
се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице, трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама. Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша.
* Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем. Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.
Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.
А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. — Колико мора ваља прић' ? — упита наједном као иза сна ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô сморен путник у дубокој ноћи, Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој Ал' нигде гласа...
Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед.
Век за тавним веком у вечност ће саћи, А разум ће људски по мраку да лута; Одговора неће на питање наћи Ни Истини целој пролаза и пута. И слутиће вечно.
ме је стала, Десила се са мном грешка једна мала, Те тумарах дуго без правца и пута, Кô што грешна душа по вечности лута. У мени је неко депеширô другу И на смртни случај изјавио тугу. Било нас је доста - душа ми се тресе!
) Као бенгалски тигар бори се за моје име. Но Азок пролазе не зна, и залуд борба је лута, Устани, Касиме, дакле, и ти му отварај пута.“ 2.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Завиримо мало у ту перспективу! Ви сте сами писану реч назвали духовним чедом које лута по простору и времену. Када се та реч отштампа, она се устостручи, а писац постаје оцем стотина и хиљада такве деце.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милан је ваш, али је и мој. — Старац лута сам око универзитета, умори се, седне на неку клупу, и кад свет не пролази, кука и јауче да је ваљда и Богу тешко.
Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Животиња је гризла земљу... Драгиша се заплака. Није могао више да посматра самртне муке свога верног друга, и оде да лута бесциљно, по вароши и логорима. Донели су најзад однекуд и хлеб. Али на свакога војника по осмина само.
Али ја не могу да се отргнем од једне мисли, која ми изазива страшну слику... да ће овај живи човек, који лута као авет по овоме ветру, који још говори, мисли, да ће и он сутра лежати искежених вилица.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка.
— патуљак се осмехну, а у његовом оку као да засветле парче неба. Радана то подсети на причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним дечацима постаје друг у игри.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уврх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и мио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У првој двапут поновљеним у Марковом одсуству: „Сад навали, лута Арапијо!“ снажно је истакнут страх који је изазвала Маркова појава и који је изражен речима: „Сад уступи, љута Арапијо!
“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута преметнуло: „Држ' се добро, момче Пријепољче!
јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту
Анђелија лута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора, те доведе болесну Дојчину. Вели њојзи болани Дојчине: „
Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми побро дора потковао?“ Писну Анђа како лута гуја: „Господару, болани Дојчине, бог убио твога побратима!
Рајко паде, Маргита допаде, пишти љуто, како змија лута: „Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље остависте!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И толико времена се лута, претуца ружен и бијен по улица и по буњишти го, бос, док се не сети што је згрешио. И тако пак се поврати на првашње
и пљуну на њега сиромаха знајући га од пређе како је у великом поштењу пред царом био, пак се побудали, те го и бос лута се по сокаци.
Каде то јадни им отац зачу и виде их што се од њих учини, напокон их к сестри послао, испуни се једа и лута чемера велике туге и жалости узе гаскати и плакати јецајући, дерати се горко, с нарицањем изгубљена се затрена и много
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: