Употреба речи луташ у књижевним делима


Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Онда без гласа и без руха (Невидљива и сасвим нема) Луташ по јами мога духа Ко беспомоћна, страшна тема. Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ. Сјајна она иде твојим трагом, ал од свију једини је не смеш видети.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви. И још увек луташ врх људских изума, Врх гранитних кула и мостова надних; Чујем те у хуци пуног градског шума И низ видим зуба

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Месец му је прохладном руком образ дотицао. — Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности