Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чардаклија и Ђикић и Влајко некако побегну, но неколико од њи’овог друштва Турци у’вате, па су им све од луча цепке под нокте ударали, док и’ с тим мукама нису поморили.
) Пуцајући таким ђулетима и врућим гвожђем, погодимо једанпут од џамије у мунаре, која је сва од чамовине или од луча. Запали се мунара усред вароши.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да простре гостима. Вуја се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње
Вуја се упути право за вајат, где беху привезани коњи. Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вештица зазире и од ових биљака: ватрене траве, ловора, луча, мака, пшенице, проса итд.¹⁴⁹ Мала деца најчешће се штите од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа,
Кларић, И., „Пород, женидба, смрт (Краље у Босни)“, ЗНЖОЈС, 27, Загреб 1930. К. Л. П., „Не ваља се“, Луча, 3—8, Цетиње 1897. Клицин, М. С., „Српске народне пословице — педагошка расправа“, НВ, 4—5, Нови Сад, 1891.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његош је доцније захвалио свом првом учитељу, Луча микрокозма посвећена је Милутиновићу, а у песми Спроводъ праху С.
У доба од 1845. до 1851, последњих седам година живота, изишла су главна његова дела: Луча микрокозма (Београд, 1845), Горскій віенацъ (Беч, 1847), и Лажни цар Шћепан Мали (Загреб, 1851).
до 1891, под уредништвом др Лазе Томановића Нова Зета, а од 1895. до 1900. Луча. Главни од тих листова била је Босанска вила, коју је 1885.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из
Да л' је заборави? (2.) И Сунце грану иза горе, Светом оде луча пуста, На његове стиже дворе, Ма он пре ње давно уста.
Бој се бије, Крвца лије, Али де је чедо бело, Куд се оно јадно дело? Куд ће крвца до срдашцу, Куд ће луча до сунашцу? За горицу сунце бега, Она за њим, куд без њега! Тамо, тамо, ено чеда, Украј њега стоји бледа.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Не дршћи, руко - хартијо, не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи морској отвара кришке) пали се свећњак - а гори лишће. Не дршћи, руко - хартијо, не веј.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!
— Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви. Витезови, Срби вртијељски, луча ће се вазда призирати на гробницу вашу освештену!
је крста добродјетељ; прекаљена искушењем душа рâни т'јело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. Што је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара, а за њега, види, није земља.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
говорничка вештина крат — пута крашан — красан, леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни — пун љубави, веома љубазан љубезнејши — најљубазнији љубезник — љубазан
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Устао је. „Све се сада утулило. Само ти, Аћиме луди, гориш као бреме луча.“ Уплашен, брзо је корачао по соби. По селу су пси гризли тмушаву помрчину.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА Садржај И 13 ИИ 29 ИИИ 44 ИВ 60 В 70 ВИ 93 ЛУЧА МИКРОКОЗМА ПОСВЕЋЕНО Г. С.
КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА Садржај И 13 ИИ 29 ИИИ 44 ИВ 60 В 70 ВИ 93 ЛУЧА МИКРОКОЗМА ПОСВЕЋЕНО Г. С. МИЛУТИНОВИЋУ (На Цетињу 1.
ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета. О свевишњи творче непостижни!
Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св'јетла руководитељ му, дијалект му величество творца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије мемла и у коме се на крају не сагледава спасоносна луча, водиља. И већ се губи нада.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти си га сачувô у груд’ма носећи, Те ни терет круне њега не угњечи. Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дођу, узму. Да отворе — но како без кључа? Зграбе од стрâ цјел' са собом, побјегну без луча. Кад обију — све се презну од дјетиње стр'јеле —, Брже-боље да читају, пјесне си подјеле.
Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице. Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’ огањ живота, А
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ту тему он је развио у низу песама (међу њима је најбоља Мисао, да би јој дао завршни облик у космогонијском спеву Луча микрокозма (1845) у којем је мотив библијског пада човекова померен са земље на небо и интерпретиран, с једне стране,
Ћипико, Иво - Пауци
— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде!
Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свуда се ширио густи мирис запаљене смоле што је капала са луча. Тамо су већ били сви значајнији људи Куле. Седели су за столом поред десног зида.
“ Застаде. Осврнуо се око себе као да жели да се увери слушају ли га сви. Мук. Чује се само пуцкетање луча. „Многи од њих би можда преживели да је било неког вештог видара да исцели њихове тешке ране.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле! Сунчана светла луча, моје сјајно спасење!
РАЂАЊЕ Мрака измакох, а луча му не могу поднети; не знам што ћу. Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се. Роћењу рад сам, ал', чудна прилика!
к истоку откудно сунце излази, те у глас врло подвикну и рече: »Ево, то сви знајте, данаске је спасење томе свету, луча му је синула с неба.