Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево слабе и малене искре међу сунца пламтеће свјетове што богатством лучах бесмртнијех потапају простор и мирове! Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац
четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу.
шари, од хаоса необдјеланога творитељем на биће позвани, на струје им ројевима лете, те се крсте и надоје лучах и воздушна постају свјетила.
док одједном сву небесну сферу прикри шатор чистога кристала, но бијелог и непрозрачнога, заустави теченије лучах, лаку свјетлост у небо усија.
твој ум пресвијетли творителном блиста поезијом, жертва ти се благодаренија на све сјајне сажиже мирове у чистоти лучах огњенијех; ал' за твоје силно попечење и за твоју њежност отеческу малене су жертве творенијах.
Ви сте вјерни небесни синови, вас свјетила луче животворне носе к творцу, лучах источнику; луч је сјајна богословија вам, луч вам жертву у небо уводи, луч вам творца освјетљава душу!