Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Де, да се разговоримо као људи!... Аја! Реч по реч, заједај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата. Ошамари га Ђилас. Зачас се начини читава гужва. Сваки дочепа шта му паде шака, па удри... удри!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?
певници одговора — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: Мамина је тараба, Мамина су врата, А моје је оно луче, Што кроз пенџер гуче!
и певачко расположење, па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.
па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Твоја мала? —Моја. —Како је само слатка! Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче! »Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског вијенца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето тако јуче Дође једно луче, Ао кад га зглену, Срце ми се крену, Ова, ова бела Срце је однела. (1843, дек.) ДРАГИ Петли поју, ето зоре,
Сунце с' оте, уз небеса оде, Сјајне луче просу на све стране, И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима
Ао селе, бриго моја, Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче. Страшне л' ноћи, страшне муке!
тражи, јер га нема дуго; Ал' највише је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека луче; Тај опет милог огрлио кеца, Па дошâ амо да кога упеца.
42. Плану огњем детић пусти, Па је узе у наруче, На душека тад је спусти; Ал' се брани дивно луче, Још стидљиво њему рече: „Не! — ако нас ко затече!“ 43. „Кô затећи? Није него! Кад су врата затворена.
је, шпаг му пати, Да му каткад ври по глави; Но кад своје злато лати, Одма на све заборави; Чини му се данас луче Јоште лепше него јуче. 88.
окле ви ту?“ — „Пст!... не збор'те, чуће мати!... Брже, брже!“, кара луче, Па г' у собу собом вуче. 116. Што ће јунак, уђе с њоме И затвори лака врата.
паде, И леп јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне.
— Неста, неста сунца мила, А то сунце она била; Она сунце, а то амо Чини му се кâ луч само, Што јађане луче ита На та места страовита, Костурницу обасјава, Де му срећа мртва спава, Поломљене каже кости Од његови сви
“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће. Али грану сад унутра, Кано јарко сунце с јутра: Крчмарово уђе луче, Вељи бокал у наруче. Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
267. Бога моли моја мила дика Да се облак на месец навуче, Да се луче кроз пенџер провуче. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Абер (хабер) - вест, глас авлија - двориште акшам ђелди
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
не скри у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле сијају, оче преблажени.
Божаственом светлошћу испуњен бив, оче, божаствене слави јави се покојиште из којег светлости божаствене муње луче подајеш вернима лице просветљавајући, православном вером таму јеретичку прогонећи вапијаше: Децо, благословите!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ох, Шерифо, - џанум Ато, Ох, Зулејко, танка паса, Ај, Заремо, сухо злато Сећаш ли се оних часа! „Ох, Фатимо, луче танко, Ох, Мејримо - црне очи Ој, Бегзадо, Ђурђијанко, Сећаш ли се оне ноћи?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Твар је творца човјек изабрана! Ако исток сунце св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом
Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху. Ко кад творац могућијем словом нашу земљу у вјетар развије и у тренућ
развије и у тренућ земни океани кад се проспу сребрним струјама у пропасти бездне мраковите - тако теку изобилно луче са добротом својом бесамртном у просторе опширнога бића.
“ Поведе ме мало понапријед. „Гледај - каже - на лијеву страну, те шар види онај поголеми те пружаје црнокраке луче.
По средини пољах опширнијех тече р'јека воде бесмртија; њој су струје ка прозрачне луче, ток је њезин бесмртна идеја, ње брегови од чиста рубина.
овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из
Из хладнога земаљскога њедра источници водах потекоше, сачинише океан опширни; луче сунца животворним видом растјенија рода свакојега на поврхност земну измамише; узмиљеше стада животнијех по
Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска. Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску красоту, благодари небу за милости.
До рођења св'јета истинога, ви пресретни поклоници сунца! Ви сте вјерни небесни синови, вас свјетила луче животворне носе к творцу, лучах источнику; луч је сјајна богословија вам, луч вам жертву у небо уводи, луч вам
Ћипико, Иво - Приповетке
—Одричеш ли се: псовке, злобе, безбоштва и блуда? — Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за те пролио своју драгоцену крв!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде. Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо.
Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те, Ево се смеши на ме. ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане!
ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане! Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми
Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да несташних птица! —, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите!
из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За векове нове кô знак васкрсења, Ја, што кô крај сфинкса у прашини гмижем, Ја, сулуди
Но, авај, данас туђе сте и стране. Далеко моје одбегло је јуче Јер никад више зрак згашене луче У вашем недру не може да плане. Туђи смо, туђи, моје ноћи миле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поћи ће право из лукова, стреле и муње одзгор — луче с треском, ка од врло округла лука облачна на намеру долетат ће на зле људе.
Имам код себе кључеве од смрти.« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим