Употреба речи лучи у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно. Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кол јего лучи сут превиспрени И досизајут ока в магновениј' Нашују земљу, јуже творјат плодну теплотом својом. 1811.

141—2): ВЕСНОПЈЕНИЈЕ Все и всја в пространом свјетје Весељат сја в својем цвјетје И цвјетајут веја изнова; Солнце лучи простирајет И всја твари оживљајет, Жизни твареј јест основа.

Ћипико, Иво - Пауци

Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности