Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зашто ми се очи росом пуне. Оста Зора, моја љубав тајна, у кућици, с друге стране Уне. И тамо сам луњао, опрезан, збуњен, трапав, као да сам везан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку. Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима. Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава. Добро је што му то никад нисам рекао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кад није било игре у ходнику и причања о Бућковим згодама или кад би ми досадили разговори стараца у благоваоници, луњао сам по тавану. Тавани грађанских кућа — сабиралишта остатака смрти!
што авионске бомбе, у своме ликвидирању датих склопова живота, начињу људске кошнице баш одозго, од поткровља. Луњао сам по тавану и откривао у њему разне запасаје смрти. У том се поткровљу, на неки начин, родила и моја умјетност.
Мрцварио се, невољник, недјељама и мјесецима. Луњао је улицама без краја и конца, до мртвог умора, до потпуне изнемоглости тијела, у којој као да је једино налазио нешто
Ми смо размишљали и нагађали, а он је луњао и луњао, колао свијетом као манљив грош, проносио по периферијама своје бубуљичаво лице и разносио своје сузе, као што
Ми смо размишљали и нагађали, а он је луњао и луњао, колао свијетом као манљив грош, проносио по периферијама своје бубуљичаво лице и разносио своје сузе, као што се