Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Је ли тако, Луњо? — упита Јованче. — За ким си дошла? — За Стрицем. Он се никад не обзире, само пружа кораке. Читава дружина прасну у
Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци. Дјевојчица подиже према крошњи свој миран поглед и одговори тихо и сасвим пријатељски: —
На те његове ријечи, дјевојчица покорно, оборене главе, крену кроза шуму. Јованче се уозбиљи. — Луњо, куда ћеш? — Шта ја знам куда ћу. Идем, кад ме ту не воле. — Шта не воле! Ко не воли! — повика Вањка Широки.
— Па да је пустимо? — јави се Вањка Широки. — У чету може само онај који је тучен — опомену их Јованче. — Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама.
— То си се добро сјетио — сложи се Мачак. — А ти, Луњо, добро упамти што смо се договорили па немој шта друго кокодакати. — Их, кокодакати! Немој ти мијаукати!
— Луњо, кћерко шуме, како си то тако изненада изникла ?! Луња се прихваћа најобичнијег свакодневног посла: крпи дјечацима кош
— Погледај само, Луњо — звао је Ник. — Нек му гледа његова дебела Марица! — отресе се Луња сјећајући се Стричеве приче о плавој Марици и
Четири наоружана партизана одмах кренуше у потјеру, с њима и Лијан. — Луњо, о Луњо, доћидер овамо! — викну старац. Девојчица се за десетак минута створи поред патроле. — Гдје су?
Четири наоружана партизана одмах кренуше у потјеру, с њима и Лијан. — Луњо, о Луњо, доћидер овамо! — викну старац. Девојчица се за десетак минута створи поред патроле. — Гдје су? — упита старац.
Већ је сасвим пришао и стао изнад ње, али је дјевојчица и даље погружено сједила ништа не примјећујући. — Луњо! Дјевојчица подиже очи нимало изненађена. Чинило се да јој је свеједно ма шта се догађало на свијету.
— Луњо! Дјевојчица подиже очи нимало изненађена. Чинило се да јој је свеједно ма шта се догађало на свијету. — Луњо, шта је то с тобом? — забринуто упита дјечак и саучеснички је помилова по коси.
Дирнута његовом бригом, Луња сакри главу на Јованчетове груди и тихо заплака. — Луњо, душо, шта ти је? — Сви сте ви мене оставили, читава дружина! — промуца Луња.