Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ.
више и исцрпније но су овде унети и некоји писци који се не налазе у школском издању (Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило Медаковић, Никола Томазео, Милан Ђ.
АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе Магарашевић, у Будиму 1829; Првенацъ, Ужица, или ДосïΘеева Буквица у Карловцу 1830.
постаје потпуна, са шест разреда, и која има за наставнике људе као што су: Павле Шафарик, Милован Видаковић, Ђорђе Магарашевић. 1822. године је прорадила нова српска богословија у Вршцу, која је трајала до четрдесетих година.
Први књижевно-научни часопис у XИX веку био је Сербскій лѣтописъ, који је 1825.49 у Пешти кренуо Ђорђе Магарашевић, а од 1826.
ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему. Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Карловци
1813. постао је професор у карловачкој богословији, а 1817. у Новом Саду. На том месту умро је 6. јануара 1831. Магарашевић припада истом реду писаца у коме су Димитрије Давидовић, Теодор Павловић, Данило Медаковић, писцима који су више
Вредан и врло родољубив човек, Магарашевић се бавио разним пословима. Он се нарочито бавио историјом, и написао неколико превода и компилација: Нове историческе
до 1821. год., Беч, 1823; Кратка всемірна истопіа (Будим, 1831). Поред тога, Магарашевић је, као велики доситејевац, издао дело Духъ списания Доситеевы (Будим, 1830), и прикупивши брижљиво са свих страна,
списания Доситеевы (Будим, 1830), и прикупивши брижљиво са свих страна, издао Писма Доситея Обрадовича (Будим, 1829). Магарашевић је 1827.
године. Магарашевић је тај пут чинио са намером да испита старе споменике, али у интелигентној љубави према Србији он је посматрао и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у завичај послао више песама сличних овим двема, што се види и по неким штампаним одломцима његових стихова које је Г. Магарашевић објавио у Летопису (1830, ч. 21, стр.
Штампано у Летопису МС за год. 1826, част 5, стр. 71—4 (потпис: С. Стеф.). Уза стих 14. уредник је (Магарашевић) дао овакво објашњење (стр.