Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Магарац идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47 Коњ и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и
Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини од мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм
Простосрдечно и бедно магаре увјештава нас да се с силним не дружимо. Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди.
Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”.
| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му
| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и
| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе
Коњ, гордељив, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и падне мртво. Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу.
Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било да је послушао магаре и да му је помогао. Наравоученије „Праведан муж штеди душе скотова својих”, — говори пророк.
А пуштати се всегда варати и за нос потезати, то је сасвим луда простота, за такога се ужа рећи: Прост као магаре, гди га ко привеже ту стоји, нити мисли би ли се како могао одрешити.
Нек нико из ових речи не закључава да свак ваља да остаје такав какав је; не, ово је за магаре, а не за човека. Него надлежи добро знати да је превелика различност самим делом постати бољим од мечтати себи и
премудри Лесинг представља под символом, илити знаком магарета, о којима ко би што добро хотео говорити, морао би сам магаре бити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Може, каже, врло лако — вели Јула, умирујући се мало помало. — Тхе — рече гђа Сида у себи. — »Не липши магаре!« А после се опет замисли. — Но, за хирурга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.
— лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано?
— А шта ћеш ти рећи? — А ја се заинтачио као најтврдоглавије личко магаре: не одричем, кажем, он је мој, па какав био. Је ли глава на пањ, јест, али ја остајем при својој!
је тако, онда ћеш ти одсад бити магарац — рече му брадоња и некуд ишчезе, а мој ти се ждероња онога трена преобрати у магаре. Остадоше му само чељадеће ноге, да се други људи сјетују и узму у памет.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
266 КРЕПАО КОТАО 268 А ШТА ТИ ЈЕ 270 СЕЉАК И МАГАРЕ 271 МЕДВЕД КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА
АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА! Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца, па све водио за улар магаре да не поклизне ногама бојећи се да му се не поломе лонци.
Наљезе путем некакав чоек и зачуди се, зашто се мучи и тврдо при глави држи за улар, а све се окреће на магаре, па га упита: — Зашто то чиниш, болан? Зар не би магаре и само знало ићи? А он му одговори: — Ја знам.
Зар не би магаре и само знало ићи? А он му одговори: — Ја знам. А он га опет припита: — А шта гониш на магарету? А он њему: —
А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му рече: — Е ја мишљах тебе зуб боли! СЕЉАК И МАГАРЕ Гонио сељак магаре и на њему клак. Магарету или је био товар тежак, шта ли, еле неће да иде.
А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му рече: — Е ја мишљах тебе зуб боли! СЕЉАК И МАГАРЕ Гонио сељак магаре и на њему клак. Магарету или је био товар тежак, шта ли, еле неће да иде.
Е, најпошље, он што ће, те комад креча те магарету под реп. Креч опече магаре те оно у трк, а сиромах сељак трчи да се сломије.
Креч опече магаре те оно у трк, а сиромах сељак трчи да се сломије. Трчи магаре, трчи он, док му дотужи те он стави и себи комад креча, па потеци уз магаре...
Трчи магаре, трчи он, док му дотужи те он стави и себи комад креча, па потеци уз магаре... Кад су били уз кућу, довикну он жени: — Придрж' жено то магаре, а мени ваља још летити.
Кад су били уз кућу, довикну он жени: — Придрж' жено то магаре, а мени ваља још летити. МЕДВЕД КАО ПУДАР Један човек погодио медведа да му чува виноград.
100. А ШТА ТИ ЈЕ: — Све као под 99. 101. СЕЉАК И МАГАРЕ: Забележио у Мостару Купусија и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 75. 102.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: Ја сам твој магарац. СЕЉАК: Слаб си, пребићу ти леђа. Него, чу ли, дечко, овде сам ја везао једно магаре, с овим истим уларом, што је теби о врату. Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати.
ЈАКОВ: Пак? МАРКО: Неће магарца да купи. ЈАКОВ: Ха, ха, ха! МИЛОШ: Кад је тако поштен, требало би да му вратимо магаре. А нама је доста сваком по дукат. МАРКО: Није него јошт штогод. Он је свога магарца видео, па нече да га прими.
МАРКО: Није него јошт штогод. Он је свога магарца видео, па нече да га прими. Ми више нисмо криви. Купите магаре! ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета.
Он је свога магарца видео, па нече да га прими. Ми више нисмо криви. Купите магаре! ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то?
СВИ: Није, није. СЕЉАК: Та, ако сте ви бесни, шта сам ја полудио! (Дигне буџу.) Имате три дуката, то вам је доста. Магаре ми оставите. СВИ: Магарац је наш, магарац је наш! СЕЉАК: Сад ћу ја вама дати! (Појури и.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Капнувши тмурно у душин нитрат, црну је лампу вечер уждила... (Ни приснога ој нити ведрог еј.) Са пустог гумна магаре ревне. о налоњ тресне крњ полијелеј. Послује пошаст послове дневне.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сивку је причо Њакало стари да тамо силно магарце цијене, видјеће, кажу, чудесне ствари: магаре часте куд год се крене. Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља.
Не ударај на магаре!“ Непознати замаука И сави се попут лука. „Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан;
Пази ђавољег ђака! Где ли су керови наши, па да ми пољем нагаре сликарско глупо магаре!“ Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола, зеца, углед ми врло опао, тако, као баштован, сасвим
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Јесте ли ви, као срески начелник, кажњавали случајеве кад стока, рецимо ждребе, нераст, јуне или магаре, уђе у туђу њиву? АГАТОН: Како да нисам...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
вреће преко самара, па се сирото поводи под теретом, а опет се држи у сили, па зарже покашто; неки, опет, натоварили магаре; дечурлија вуку псе о ланцима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!! Тој ли је ред?! Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре. Од умерености он не пати: Ушат је ко зец или магаре, А репат ко што су лисци сви репати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у буре, Досадан као вашљив кожух, Дотерао се као стари фијакер, Офуцао се као папуџијски мачак, Пао у севдах као магаре у јендек итд.).
прострељниче! Не севај, не стрељај, не боли; већ иди у гору талелејску, где петао не пева, где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не игра.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| А ако ћемо по души право судити, кад не пристоји Христово магаре празновати, много мање — апостола Петра вериге. Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је оно? — викну Бакоња. Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. — Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?... А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин!
Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета! В ПРВИ ДОГАЂАЈ Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву.
— Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?... Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет
Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш! Ти да се угледаш на онога манитова!
— Магаре од магарета! — рече загушено фратар. — Ти, да смиш... да се усудиш! — Шта сам вам ја скривија? — запита Бакоња измичућ
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе. Није црно, није. Шта ће ти, Адаме, шарено ждребе? Какво магаре? Цигани јашу магарце. „Е, што сам данас купио у Левчу тридесетак свиња... Зато сам се толико задржао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
детињастог изгледа, на зачељу митраљеског одељења, са магаретом које носи кујну одељења, не види се од пешкира. Магаре, са венцем који додирује земљу, корача прописно, за репом последње мазге, жмирка и смеши се на питања што падају с
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И
— А видиш ли, болан, да немам папуча? — Ево ти моје. — Па како ћу пјеше по снијегу? — Ево ти моје магаре. Пошто му све то да, отиду; ево их пред кадијом и раја све по истини каже, а ага: — Аша ефендија, нијесам му ја ни
ни паре дужан, но Влах лаже, и какав је, он би имао душу рећи да ови ћинтерац што је на мене, и ове папуче, па и оно магаре на коме сам дојахао — његово је. — А да чије но моје све троје!
побјеже од кадијна страха, онда кадија полако вели ономе Турчину: — Те папуче и та ћинтерац остави мене, а ти гони магаре, и алал ти било.
— Ја је ли, господару? Богме хоћу, не само ја него и ово моје магаре на којему сам јутрос догнао јело и пиће. Тек што ово рече, окрочи оно магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен
Богме хоћу, не само ја него и ово моје магаре на којему сам јутрос догнао јело и пиће. Тек што ово рече, окрочи оно магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен ће скочити, но кад магарац виђе ону пропаст,
ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА Осироти у некаквом селу једна ђевојка без оца и матере, без брата и без сестре, и нигђе ништа није имала него
у селу и упита је: — Што би рекла, бако, кад сам овако сиротна остала, а без ничијега доноса, бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се
Ћипико, Иво - Приповетке
— Смијешан ти је! — вели јој он, кад је официр мимоишао. — А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено...
Овдје станујем, — чујем за собом сгаричин глас, — а тамо спраћам моје двије козе и живо... А збиља, да видите магаре што сам ухватила отраг неколико дана, — рече ми живље и прође преда ме. —Уђите за таом!....
а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело пружа своје лишће у свјетлост поврх зидина. Магаре ме стријеља својим једрим сјајним очима; оно није онакво као што је под теретом — покуњено, трпељиво, већ је живо,
је разговорљива, па ми прича што је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га је могла старица, онако јака и окретна, савладати. — А знате ли како их хватам у лац?
Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе. Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим зеницама
Краков, Станислав - КРИЛА
Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали. Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола водом, и сада су ишли неравним каменитим путем.
Одмах му је понудио коња и магаре за пренос ствари. Душко је појахао мршаву кобилу и пео се дуго путањом уз планину. Сипљива кобила је бректала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војин полегао по столу и цупка ногама, па ће рећи: — Јест, баш јуче посматрам оно наше магаре које нам носи воду, и тада се сетим тебе. Вас двоје живећете сто година.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па онда како ме жље погледа?... Е баш је каила срце ми изјест... А бо’зна и то бих кабулио, само да ме не претвори у магаре или друго нечесово звијере, те ме ни рођена ђеца не би познала...
Ћипико, Иво - Пауци
Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу. За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.
Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. Он ју је познавао. По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта
— Обаћ' ћемо мој сад, а и вруће је! Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом. Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина.
— Мучи, ђавле! Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.
Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха...
—ослободивши се одговори Иво: На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. — Далматински лавови!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уздисао је и отхукивао, као да из себе тера тескобу. Љубимца није било. Када је жега мало попустила, узјахао је магаре и одмилео према Кули. Пратио сам га погледом све време.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Касиме, отиди у град и продај магаре своје. Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
СРПСКИ ЈЕЗИК — Беше ли ти оно магаре што ни прошлога пута не знађаше лекцију? — Јест, ја сам тај! — одговарам ја усхићен задовољством што ме се професор
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И онда ми другари уделе. Док једнога дана не нагазим на једну воловску команду. А имали су и магариће. Знам ја да магаре не липсава тако лако, а коњи сваки час. А после од коњи се нема фајде, а волови се једу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Спавајте, спавајте заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са жудњом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта то, шта то?! — у трку допаде Ђоко и радознало ужижи очима. — Е, за ту нам работу треба и једно магаре. — Шта ту треба магаре! — поскочи Ђоко. — Ево мене. О-оп, ја сам бржи од сваког магарета.
! — у трку допаде Ђоко и радознало ужижи очима. — Е, за ту нам работу треба и једно магаре. — Шта ту треба магаре! — поскочи Ђоко. — Ево мене. О-оп, ја сам бржи од сваког магарета.
— Хоћу своју радионицу с тавана да преселим овамо. Дугајлија Стриц хитро се смандрља с грана. — Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао.
— испрси се Мачак. Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре. Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено!
Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено! У Стричеве празне млинарске вреће најприје су побацане ситније ствари: шарафи, ексери, старе
Прут није ништа помагао, јер је магаре просто било оклопљено гвожђем и дрвенаријом као какав средњевјековни витез. Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и
За њим се стуштише Лазар и Стриц одређујући правац према звекету старудије. — Стооој! Магаре на друму налети на припитог сеоског црквењака, који се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава
— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије. Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља.
Отето, оно је проклето. Имајући ка магаре привезато за плот старостљиву и немоћну своју памет стегнуту к претилом телу.
Докле једним не смркне, другим не може осванути. Ко осле, штоно се зове магаре, панти јасле свога ти господара! Ветар шаком хватати. Од миша вук.
Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...
Оно моје брљиво дете... Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита како магаре кад си неће самарицу на грбину... Е, какво је тој саг заступило, бог да чува!... Ни се татко ни се па мајка слуша!
“ Ете, тој и Мане работи! Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!... Има си, море, и магаре! Тол’ко му богатство!...
— Ах, сарафче и банћерче ти татино! ... Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...
Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи
— викну му тетка Дока још с врата улазећи у дућан. — Што је? — пита је Мане. — Што сам ти ја теб’ ти, а бре, магаре?!... — Де, море! — чуди се Мане. — Ешеку ниједан! А што ми не збориш?!... — Што да ти зборим? — пита је Мане.
Искам висока и т’нка инка да је... — Што, што, бре? Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...
можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!