Употреба речи магарца у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А кад упазе и уши, онда се досете лукавству, оставе оружје, а попадну коце и лесковце, опколе магарца, скину му лавову кожу, пак га науче памети.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сутрадан су га пролазници нашли мртвог крај пута с дланом који је још био отворен. Повели су весело његовог магарца који се целу ноћ напасао и сад радосно потрчао за њиховом магарицом.

Црњански, Милош - Сеобе 2

пред свог сенатора, као премијермајор, а ја ћу свом старом, Стритцеском, рећи да ме Паја води у Росију, са коња, на магарца, у мобу. Аха! Аха!

Они су обожавали тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који није само пристајао да са њима игра, магарца, него и да га јашу, као магарца. Њега су деца Трифунова дочекивала великом виком.

високог, официра, са намирисаним брцима, који није само пристајао да са њима игра, магарца, него и да га јашу, као магарца. Њега су деца Трифунова дочекивала великом виком.

Трифунова деца била су пуштена, за тренутак, да се опросте од свог магарца. Она су плакала, горко, како само деца знају да плачу, кад изгубе неког, њима драгога.

јахао, на коњу, брђану, који је био кротак и личио на мирну мазгу, то јест, пошто мирних мазги нема, на мирног магарца – какви су магарци, на брду. Пред Павлом је јахао водич, Хуркин, који га је водио до вароши Јарослау, у Пољској.

Колико ће успети, да кривицу, за понешто, пребаци, на ове у Кијеву, као џак на магарца. Ма како било, и ако се извуче, Вишњевском је одзвонило.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Земљораднички живот не постоји: треба све купити. Зато свака кућа има коња или магарца за доношење животних намирница и других потреба са гостиварског трга.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кола са чичом и џаком у облаку прашине замакоше иза друмске окуке. ЧЕТВРТА ГЛАВА Необична крчма без трећег магарца — Ловљење мјесеца. Џабе, баци ме у ријеку!

џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три

стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три магарца, а само су два насликана? Гдје је трећи?

магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три магарца, а само су два насликана? Гдје је трећи? — Трећи си ти који улазиш овамо!

Сад ће се вратити. Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сијена, остави га с мачком у колима и крену у крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам

— Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме. До поноћи се крчмар и чича Тришо толико напише да су заборавили ко је од њих крчмар, а ко је чича

— Богме нам сада ваља прописно лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам

као вук на јагње, као во на купус, као лав на магарца, као Турчин на Беч, као скакавци на Банат. Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца. ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили? МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа. — Аванзовао с коња на магарца! — вели шеф. Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко

! ИИ Пре међ стоком беше брада У самога јарца, Али чуда — ево нађо С брадом и магарца. ИИИ Миле ђипа, оће да утуче, Мируј море, изешће те Вуче.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН

„Хајде док прође па ћу јести“ — помисли царев слуга. Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви?

Овај извади мараму и рече да она има ту силу. Онда онај: — Хоћеш да ти дам овог магарца за мараму? Овај се грохотом насмеја: — Зар за ту кљусину да ти дам везену мараму! Бар кљусади има доста.

Бар кљусади има доста. — Али нема оваквих! — прекиде му ријеч онај. — Пази само! — рече, па стаде мамузати магарца, и колико га пута удари толико се коњаника оклопника појавише и сваки пита: шта жели, па кад изврши што му је

Кад то виђе царев слуга, зачуди се, ама се и уплаши од силних оклопника те одмах пристаде и трампише. Он узе магарца и појаха, а ономе даде везену мараму. И кад би на једној раскрсници, један оде на једну, други на другу страну.

веома обрадовао што је постао таква сила да се никог не боји, и да би се привикао на оклопнике чешће пута удараше магарца и даваше им поједине послове.

Тако и учини. Нађе згодно мјесто, удари двапут магарца, те излетјеше два оклопника и обојица грмнуше: „Шта желиш?“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају.

“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају. Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера.

Како осјети глад, видје да нема шта јести, он брже боље удари магарца и кад се појави оклопник заповједи му: — Иди па убиј тог и тог човјека, узми му везену мараму и донеси ми.

Кад се младић већ наситио штапа, онда му тек паде на ум да није више господар везене мараме, те одмах удари магарца и заповједи оклопнику те оде, уби оног путника и донесе му је. Путовао је још неко вријеме, па напошљетку дође и кући.

Путовао је још неко вријеме, па напошљетку дође и кући. Како дође, привеза магарца под један ајат пред кућом, па уђе у кућу.

Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав пласт најљепшег сијена, одмах појурише унутра, па кад тамо видјеше онолика господска јела застадоше као укопани.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ШАЉИВАЦ: Шта ће бити ако се буде у желуцу скувао? Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите. Па кад год вам треба штогод важно писати, да само вашу главу на његово чело метнете.

сваки с пуном влашћу зактевати може, и зато нам нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује.

Но зато се она не срди, но јошт га пољуби. Него, знате шта? Нека остане један наместо магарца, и кад се сељак пробуди, нека га превари, да га је волшебник један на то осудио, и сад му је истекао рок.

ЈАКОВ: Пола моја, пола ваша. МАРКО: Зар ми нисмо браћа? (Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива.

МАРКО: Зар ми нисмо браћа? (Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру?

) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру? Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши.

Сад ми се отац расрди, дозове једног који је као волшебник познат, и плати му скупо да ме у магарца претвори. Осам година опредјеле ми рок, гди ћу ја у виду магарца моју судбину оплакивати.

Осам година опредјеле ми рок, гди ћу ја у виду магарца моју судбину оплакивати. И тако на несрећу моју и до тебе дођем. СЕЉАК: Хм, хм! Шта ми наказива!

И тако на несрећу моју и до тебе дођем. СЕЉАК: Хм, хм! Шта ми наказива! Али, како се може човек у магарца претворити? ЈАКОВ: О, чича! Ти си прост, Ниси читао Мразовићев Магазин за децу.

ЈАКОВ: О, чича! Ти си прост, Ниси читао Мразовићев Магазин за децу. Не у магарца, него у змаја и у аждају претвориће те, само ако оће.

ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди. СЕЉАК: Ја, истина, да сам те тукао; али сам те тукао као магарца а не човека. ЈАКОВ: Али сам у магарцу био ја. То ће суд извидити. СЕЉАК: Знаш шта је, дијете!

СЕЉАК: Збогом, и опрости што сам те онако злоставио. Кукавче, што се ниси казао! Али још нешто. Чрез тебе сам мог магарца изгубио и јошт три дуката. Није право да и улар изгубим, зато, дечко, дај ми то натраг.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Тако је један учио магарца да не једе, па кад га је научио, магарац црко! — бави се бакута фолклором док изводи предње упоре.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Зар ви не знате да је он у Месецу био? МАРКО: Е, видио ћурку, пак хтео да јој пришије магарца. ЈЕЛИЦА: Зацело, татице; има једна машина на којој се иде. МАРКО: Но, комедије; и то да чујем!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере мог магарца.“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво.

Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И чим нас као резерву хитно упућују, значи да је ситуација озбиљна. Јер ви знате за оно народно: не зову магарца на свадбу да игра... те и ми. Друго је оно кад наступаш — пипаш, решаваш се хоћеш или нећеш. А овде нема.

— Је ли, сунце ти твоје, па зар тако?!... Зар с коња на магарца!... Из артиљерије у пешадију, колико да промениш команду! — викнем ја.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сваки би се дерао на свакога, и нико није хтео да саслуша мирно никога. На крају крајева, вук би појео магарца. Сећам се, на пример, онога што се, док сам ја био тамо, десило два‑три пута Турцима.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође.

Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од

Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.

— С пауновим репом?! — узвикну газда, разрогачивши очи. — Да... Ја сам хтео да те обрадујем па да ти купим магарца каквог нико нема: с пауновим репом — одговори мудри слуга. — Ама, јеси ли ти при себи?...

— Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим свршетком — заврши он, окрете се и оде за послом.

Једног јутра дозва к се би мудрог слугу. — Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми купиш магарца по вољи. — Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом. И богато обдари слугу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пијесак у море сипати. Плашити мечку решетом. По ваздуху рибу ловити. Правити од комарца магарца. Преко погаче хљеба тражити. Пресипати из празног у шупље. Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати.

у некаквој врлети сјекао велику букву за дрва, па кад види да ће буква да му падне низ брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али буква паднувши низ брдо однесе и магарца за собом и свега га разбије низ некакве стијене,

да му падне низ брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али буква паднувши низ брдо однесе и магарца за собом и свега га разбије низ некакве стијене, да му ни кост с кошћу заједно не остане.

сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца; човек пак, који је однекуд гледао шта је он са својим магарцем урадио, одговори му: да је мало прије онуд прошао и

га није на вјешала довео, а кад га објесе онда га запита види ли што, а он му одговори да не види ништа осим једног магарца и на њему читав товар подеранијех опанака; онда му ђаво рече „Све сам ја оно подерао, док сам тебе ту виђео“.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску славу. Он им понуди да сву њихову робу натовари на свог сивоњу. Номофилакс прихвати тај предлог.

Номофилакс прихвати тај предлог. Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а обе корпе обешене с једне и друге стране.

са својом дугом палицом испред свију, за њим иђаше Хипократес између оба сенатора, за њима Антракс, водећи свог магарца на улару, лево и десно од магарца оба роба, придржавајући његов самар да се под теретом не претури; рибар Милон

свију, за њим иђаше Хипократес између оба сенатора, за њима Антракс, водећи свог магарца на улару, лево и десно од магарца оба роба, придржавајући његов самар да се под теретом не претури; рибар Милон корачао је, као заштитница, иза целе те

Јер чим Антракс опази мајмуна, испаде му из руку улар на којем је водио свог магарца, а оба роба, која су сивоњу придржавала, отскочише у страну.

догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе, обуздаше магарца и почеше га натоваривати.

При томе се, у недостатку коња, упрегну у њих, за увесељавање целог разреда, два највећа магарца из скамије. ИСАК ЊУТН Велики проналазач у области математике, физике и астрономије, бесмртни Исак Њутн, родио се,

„Ово је Анаплотериум. Сличан коњу, има бољи изглед од предходних. Био је величине нашег магарца, копита му беху раздвојена као код наших преживара, а имао је дугачак реп који се при крају сужавао и који му је - јер

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет. Али не можемо бити сви једнаки, као клинци из фабрике. — Не можемо заиста — слаже се народ.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ЗМИЈА 216 ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ 217 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ

Послије човјека створи бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима

ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ Дријемао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата од обора. Кад ли ко је — долећела ластовица

Свуци све са себе, па се замотај сав у мрежу, и ухвати врапца, па га свега оперушај осим крила, затим узјаши на магарца, па га гони између обале од пута и колника, и тако ћеш се кроз мрежу видјети, ал̓ нећеш бити го; на магарцу ћеш

Завикаше му онда сва тројица: — Врати се, врати, видимо твоју вјерност; не жалимо толико тебе колико твога магарца. А он њима: — Душе ми, мудрији је он но ви сва три.

Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће.

Једва у нека доба нађу га царске слуге и кажу му да га цар одмах зове себи. Насрадин окрене магарца, па управи царскоме сарају.

Еле, како му недраго, Насрадин сјаше с магарца, привеже га за авлинска врата, па пред цара. Каже му цар шта је и како је и зашто га је звао.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

КАЛЕНИЋ: Хоћете ли да чујете мој одговор? (Вади хартију из џепа.) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди.) Шта мислите, да ли да га назовем коњем или магарцем, шта ми саветујете?...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ала га разумеш! — добацује „Фикус“. Љубисав „Хусар“ залетео се да прескочи магарца, али овај поче да се рита. Фјодор шчепао магарца за уши и подигао му главу да не би ударао ногама.

— добацује „Фикус“. Љубисав „Хусар“ залетео се да прескочи магарца, али овај поче да се рита. Фјодор шчепао магарца за уши и подигао му главу да не би ударао ногама. — Море, шта га молиш!

— Море, шта га молиш! — дотрча „Ђеврек“, дохвати магарца за једну предњу и задњу ногу, обори га и из места прескочи. Онда се поклони, бацајући масним рукама пољупце.

Ћипико, Иво - Пауци

— рече најзад дјевојка. — Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз. Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини. — Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Идуће јесени се показа кључ за прошлогодишњу неразумљиву одлуку да Павле, после матуре, тако рећи сиђе с коња на магарца, а и кључ за многе друге ствари.

— Тата ће нам купити лепог малог магарца који је од детињства лола, и увек се шали, увек жмури. После дечакове смрти, Јелена Харисијадес се просто скаменила.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Њини су служитељи новинари, писмописци пасквиланти, и гдикоје вуцибатине који се од тог ране, праве од комарца магарца и често целу варош страом или радошћу за нос повуку.

Роман ублажаваше судбину ови животиња, но кад даље прогледи, опази мазгу Валамову и магарца Муамедовог гди се са Санхо Панзиним живинчетом тако страшно у дишпут пустили, како гођ наши јурати при изобилију вина

Он љубопитан будући, докучити шта ова три јошт за живота свог славна магарца — расправљају, приближи им се и ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говише година у скитању и левентању,

Роман ублажаваше судбину ови животиња, но кад даље прогледи, опази мазгу Валамову и магарца Муамедовог гди се са Санхо Панзиним живинчетом тако страшно у дишпут пустили, како гођ наши јурати при изобилију вина

Он љубопитан будући, докучити шта ова три јошт за живота свог славна магарца — расправљају, приближи им се и ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говораше: »Тако ми моји ушију, браћо,

Истина, ја добро знам какво бреме на уска моја рамена полажем. Знам какав је терет магарца једног достаточно описати, и ако једнакост карактера нешто мало и одлакшања прави, то опет ово родословије или

Немци діе Ехе зур лінкен Ханд зову), ово пак млоге друге незгоде толико калабалука праве да је биографију једног магарца тако исто трудно написати као гођ меру љубови једне жене која је четири мужа променила.

Међутим да не помисли тко да ми, житија славни магараца пишући, оригинално пишемо. Шта може код магарца бити оригинално?

« Госпожа је хтела казати како се жене с многим мужевма слажу. Но ја сам заборавио на предмет моје повести, сирјеч на магарца Муамедовог.

овде само тога ради наводим да потврдим систему они филозофа који се тврдо надају, после смрти своје, до вола или до магарца стићи. »Молим, г. ауктор, каква је то система? Ја сам велики љубитељ система.« И ја, али само на папиру.

Ко може посумњати да овакови филозофи по својеј смрти у магарца не прелазе?.— Буриданов магарац јест само идеални магарац, премда гдикоји са свом силом душе доказивати паште се да

Овај филозоф представио је себи једног магарца, или, школски говорећи, преобратио је своје сушчество у магарца, између два пласта сена стојећа, и био је тврдо уверен

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и њиховим особинама, племенитости коња, марљивости мрава, верности пса, оштроумности лисице, филозофској стрпљивости магарца, — он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто добије вољу да постане животиња.

Сећам се да сам једном у Македонији видео коња и магарца упрегнуте у иста кола, те су морали ићи у корак. И колико је пута сиромах коњ покушавао да направи већи корак, да пође

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Молим се Господу, свом гласу, овој чаши, За пријатеља, мрава, магарца, кутију, петла, Молим се удаљеноме оном војнику који јаше; Из ове скрушености, свем, што је длана светла, Молим се, не

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Како ли је само наоружан, све звони! Лазар и Стриц на крају су једва ухватили магарца и за улар га повели кроз Прокин гај.

— Нек на њ мисли магарац — прогунђа уморни Стриц. — Изрека вели: ујео вук магарца, а не: ујео вук Стрица! —А ти бар вичи „ку-ку-ку-ку“док ја не изиђем из Гаја — замоли га Мачак.

Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица. Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама!

Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?! Пао, па пао, што се то тебе тиче!

Стриц скочи сад још више поплашен. — Шта је сад ово?! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар. — Ти си се на мене ритнуо, признај!

— побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

Оно, истина, амерички каубоји јашу коње, а Стриц је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш нарочито гиздав.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници „Код препеченице“ — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца“, чим се то тиче богаташке куће. јер ево, брате слатки, сасвим проста ствар!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности