Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад довољно лова налове, лав рекне магарцу да добитак па|метно разуели. Ови разложи све на три једнака тала, дозвољавајући другима да изаберу шта се коме љуби,
44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити. Нађе негде лавову кожу, замота се у њу и пође плашити све што пред њега изиђе; узнемири и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сала од страха готово празна. Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу. Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена
— Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча. Чамча је своју улогу добро играо.
Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. Дођу кући, испавају се. Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи, човека, створења
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Таман извади мараму, кад ето ти га један човјек путем право к њему, а јаше на магарцу. „Хајде док прође па ћу јести“ — помисли царев слуга. Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад.
Пошто се наједоше н напише, царев слуга скупи мараму те свега нестаде одједном и они се дигоше да иду, путник на магарцу а овај пјешице. Путник никако да се начуди чуду, те га упита: какве мађије зна.
Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном. Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице. Путник никако да се начуди чуду, те га упита какве мађије зна.
Замало час оклопник се врати и донесе му мараму. Јашући тако на магарцу разгледаше не би ли спазио гдјегод добар хлад, док не опази један велики храст а под њим хладовина да не може боље
Она и њен син пођоше напоље, а он их замоли да положе што магарцу. — Јест, сада ћу се бринути и о твом магарцу! Нема сијена! — осјече се она, па изађе.
Она и њен син пођоше напоље, а он их замоли да положе што магарцу. — Јест, сада ћу се бринути и о твом магарцу! Нема сијена! — осјече се она, па изађе.
Нема сијена! — осјече се она, па изађе. Кад он то чу, извади мараму, рашири је, па заповједи да се магарцу да најбољег сијена.
Кад ли ко је — долећела ластавица на сву прешу, те рече магарцу: — Бржај да идемо; послали су ме по те на свадбу. Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не,
Да не би твоје бистре главе ћаше нас отират у били свит! АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА! Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца, па све водио за улар магаре да не поклизне ногама бојећи се да му се не поломе лонци.
СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред њега пјешице.
Не би ли лакше било да један од вас јаше? Онда отац рече сину: — Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаше на нама; — пак онда обале магарца на земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
путник није са собом донео и вас трипут по глави ударио, остао би вам разум и саде код куће седећи, или у магарцу, који га је појео. ДОКТОР: Дакле ви сте ме вашом добротом довели у чувство. О, како вам за то могу благодарити!
То нека суд пресуди. СЕЉАК: Ја, истина, да сам те тукао; али сам те тукао као магарца а не човека. ЈАКОВ: Али сам у магарцу био ја. То ће суд извидити. СЕЉАК: Знаш шта је, дијете!
МИЛОШ: Узми, чича, кајаћеш се! СЕЉАК: Кајаће се онај који га купи. Ја идем мени тражити другога магарца. (Магарцу на уво.) Неће сваки бити тако меканог срца, као што сам ја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом. И богато обдари слугу. НОЋ У ПУСТИЊИ „Тада Ирод...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом.
“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату. Тешко кеси често кумујући, И магарцу с коњ’ма путујући, И нејачем с јачим се бијући. Тешко кући ђе није госпара, А баштини ђе није пудара!
Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ми се смејемо онима који су негда магарцу, на ком је Христос ја[х]ао, празник празновали; а сами се себи не смијемо вериге празнујући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ли ко је — долећела ластовица на сву прешу, те рече магарцу: — Бржај да идемо; послали су ме по те на свадбу. Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не,
узјаши на магарца, па га гони између обале од пута и колника, и тако ћеш се кроз мрежу видјети, ал̓ нећеш бити го; на магарцу ћеш јашити, ал ће ти се ноге по земљи вући; између обале и колника нити је пут ни странпутица; а оперушан врабац, кад
Тек што ово рече, окрочи оно магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен ће скочити, но кад магарац виђе ону пропаст, удари на се, а он по магарцу с
те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен ће скочити, но кад магарац виђе ону пропаст, удари на се, а он по магарцу с десне и с лијеве, но све залуду, неће па неће да скочи; па најпосље рече: — Ево, господару, немој посље рећи да је
А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће. Једва у нека доба нађу га царске слуге и кажу му да га цар одмах зове себи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А моја Манда, како на магарцу мрзи, још би ми неки пут и сировицом грбину нажирила... (Вујо се прекрсти.) Шта је сад то?... Да није само она!...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Бестрага са свом филозофијом! Пласт сена боље доликује магарцу него да зна дишпутирати као Аристотелес. Иако ме и мрзи мислити и мудровати, опет вам кажем, браћо, да ништа бољег на
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро закључи: — Имаш право, треба спавати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не