Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што бијаше кâ ова садашња, И песмица што ја онда пева, Та са брда оног Магарчева, Па запевам отприлике вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице тамо, Шта кроза те тако сија
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— упита Стриц. — Та није твој шешир црква па да га лимом крпимо. Боље би било да извучемо какву саргију из магарчева самара. — А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије.