Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А Магда Калаба ће: „Или пѐтāк, Или ћу га, с отпацима, бацит у кош!” (Магди Калаби су грубе увреде Важније од зараде и од привреде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.
Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди. — Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где
Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу: — Ја,
је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | — Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш! Гле ти пезевенци и ћопеци једни!
| — Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости.) Наша Софка хоће да нам иде! Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.
Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...
Само је Магди казала да ће овде бити. И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
отац одлучио о њеној удаји, Тодора своју ћерку не обавештава речима, него поступком: у њеном присуству налаже слушкињи Магди да је одведе тетки и тамо је остави. Други се пример налази у тој истој, Х глави.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан! Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје!
(Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А, је ли, тетка... (Показује на гору.) Шта је тамо? Гора? МАГДА Гора, кћери!
КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора! (Магди): А је ли то та, тетка, гора, што по њој некада комита чету водио?
И ако си старији, отац да им будеш, и онда да их поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима... Аферим! (Устреми се Магди): А ти? Тако ли се стари газда поштује? МАГДА (понизно): Ох, газдо! ТОМА Тако ли се мој хлеб једе?...