Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. | — Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости.) Наша Софка хоће да нам иде!