Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Магдо! — понова је зовну мати. — Чујем, снашке! — Истрча Магда, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што
Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није! Сад ће — одговара им Магда, тупкајући папучама.
Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки: — Хајде да вечераш, Софке! Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде.
— Па нисам могла, снашке — поче да се брани | Магда. Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо! Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.
Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко.
Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди. — Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто,
измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: — Ама ти ли си, Магдо? А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође.
и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала: — Магдо, Магдо! Брзо спремај! Ево нам гости! А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће.
од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала: — Магдо, Магдо! Брзо спремај! Ево нам гости! А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће.
Он се трже, изненади, и то усрдно: — Гле, Магда! Зар ти, Магдо, још овде? — Ја... ја... још... још — муцала је она чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо! Ту сам ја!
И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; стога само одозго виче: — Магдо, доносите!
И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди: — Магдо, одведи Софку код теткиних. Она нека остане, а ти се врати.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе!
Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене? ТОМА Па Магдо, како... МАГДА Немој, слатки газдо, немој да се љутиш што смо младога газду...
Знаш колико сам те служила па ми никада реч не рече а камо ли да се наљути. ТОМА (мало топлије): Јесте, Магдо, верно си ме служила. МАГДА Служили смо, газдо. И сада те служимо. Живимо у твојој кући.