Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан. Мати са Магдом отишла на гробље. Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак.
И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати. Виде како мати јој иде чисто
А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча
После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава. После, ко зна шта је било.
Седи, одмори се. Ништа није, и не бој ми се! И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући. Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки што, кад оде, Софка чу
Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави: — Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом. И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: | — Пријатељи иду!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
налазимо ван очеве куће, ако не рачунамо једно сећање из раног детињства, када се заједно с родитељима и слушкињом Магдом извезла на излет у Доње Врање, на чивлук.