Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ
Ах, слатко је бивало у почетку, А после се окретало на којешта! Он остави Магду, Вуку и Јошу, Коло плаховито-виловито, Промени лични опис и ношњу И поче живети инцогнито Под мостом спавати, ићи
Сместа те хапсимо, да не би наново Унесрећио неко женско чељаде!” ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ Гуши се од љутње несрећни деда, А љутња, што је беспомоћнија.
и три таста) И у замишљању страсном, врућем Да ублажи понижење, умањи муку, Замишља како танким прућем Шиба Магду, Јошу и Вуку, Док му ја, пишући спев, шапућем: „Пази, Авдо: жене се више не туку!
На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих Вуку и Магду, Што не бих памети довео Јошу?” Главно је да кривци дођу на тапет, А све су казне — мере двосекле...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду. Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.
Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки: — Хајде да вечераш, Софке! Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде.
би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: — А што си јој узимала? Што толико парче, готово пола тепсије да ти дâ?
Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује: — Ћути! Ко зна зашта долази!
И цео дан тамо, горе, преседе. Не сиђе, не појави се, као да одболова. И тек сутра сиђе. Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.
А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку
Кришом Магду замоли да му доведе коња. Само га Софка опази. Истрча за њим. — Куда, тато? Марко се зарадова услед те њене пажње а
Тада би ђипила. Унезверена изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо. — Магдо, видиш ли?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Отпративши мајку и Магду на гробље, и уз звуке гробљанског звона, Софка се журно повлачи у горњу одају, захваћена немиром и сладострасном
А то је, дабоме, глас Магдин. Другачије је у предњим половинама: аутор споља описује Магду, али онако како је у тим тренуцима види, заправо из суседне собе чује и замишља Софка.
догађаја, а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза степенице час спушта, час гледа одозго на мајку и Магду час силази међ њих.
тканине за ускршње хаљине; други пут се приказује предвечерња врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка
наспрам оца Мите, мајке Тодоре и ћерке Софке) и такође има једног слугу, Арсу, као што ефенди-Митина има слушкињу, Магду.
Управо стога на Тодору, ефенди-Миту и на служавку Магду, једнако као и на газда-Марка и Томчу, ретко кад гледамо непосредно, него претежним делом или са Софкине стране или
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. (Грлећи Магду): Ово је моја друга мајка, њезино сам млеко сисао. МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна.