Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и читава њихова друштвена заједница изложени натприродним опасностима: деловању демона, утицају магије или могућности магичне „инфекције“.
„Овај обичај је у вези са старим веровањем да коса није само украс, већ да у њој лежи животна снага и магичне моћи. (...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Окреће се слика света, смелије но икад у нашој прози, а при томе добија час инфантилне, час магичне, а често и ироничне, саркастичне преливе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лечење се обично врши уз магичне радње и по нарочитим магичним прописима. Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре
неће изести бувач (ЗНЖОЈС, 20, 40). На Усековање не меће се у кацу, јер ће се покварити (Беговић, 124). Ради магичне одбране к.
неким мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и да јој тако покажу суђеника (СЕЗ, 40, 65). Магичне траве и предмети, с помоћу којих девојка врача да је момак заволи, остављају се уочи Ђурђевдана да преноће под р.
Као такав, има он надимак девесиљ (као, уосталом, и друге неке магичне биљке, на пример: оман), то јест, он сам садржи толику моћ колику девет других магичних биљака заједно (в. ропе ѕ. в.
); на Беле покладе пали се по шљивику слама (СЕЗ, 14, 33). Свакако из тога разлога о Биљаном петку магичне биљке мећу се на шљиву (иб., 58). На светог Трифуна Орезача, (1. ИИ) не раде жене ништа иглом, »да не би црви јели ш.
ових (и многих других) врачања у доба сетве (и сађења), док биљке расту, и кад се плодови збирају врше се такође разне магичне радње. Уз оно што је о њима речено у Речнику и Додатку, И — у чланцима о појединим биљкама, још неколико напомена.
жита), а затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним вратима или амбарима«, на стожеру (о вршидби), у винограду (СЕЗ, 70, 544