Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³⁸ Али крајњи смисао магијског опчињавања момка и удаје јесте — пород. Чак и девојка која се удала није у потпуности остварила свој циљ, односно није
митовима мравињак има улогу женског полног органа, а да код извесних афричких народа (Мали) неплодне жене, приликом магијског обреда за плодност, седају на мравињак и моле врховног бога (Аму) да их учини плодним.
Прописани поступци добијања женског детета најчешће су само друга страна или наличје неког магијског обреда за добијање мушког детета.
Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје
породом), као и о овим табуима и препорукама како ваља задојити дете, указује на то да постоји веровање у неку врсту магијског утискивања пожељних особина у дете путем обредног дојења које се обавља на посебан начин.
¹⁶⁴ Када је мора већ напала дете, предузимају се извесне мере магијског лечења, да би се отклонило штетно дејство. Најбољи лек од море, кажу, јесте да се у кућу донесе суво ђубре од вола,
¹⁹⁴ Коначно очишћење породиље врши се по истеку „нечистог периода“, односно носле четрдесет дана. Овај обред магијског чишћења назива се „четересница“ или „голема молитва“.
²⁰ ОД ДВАНАЕСТЕ ДО ОСАМНАЕСТЕ ГОДИНЕ Од седме године па све до пубертета (12—15 година), у погледу магијског интересовања, за дете као да наступа „период латенције“.
степен прихватања обичаја и обреда, с обзиром да оно подразумева лично учешће појединца, односно извођење неког магијског поступка у чију се ефикасност верује.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЗНЖОЈС, 45, 1971, 500, Бјеловар), за коју се претпоставља да је саставни део »чаробњачке формуле из каквог старог магијског обреда« (ибід., 501). Јаблан. »Лепо ти је родио јаблане — Све бисером и драгим камењем!