Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска... Гора, као босиљак!...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
потврђује дубоко истиниту теорију госпа Ноле Лазарићке, некадашње богаташице, теорију о некадашњим богаташима. Маглица, студ, почетак је новембра. Не новембра по реду, него једнога новембра.