Црњански, Милош - Сеобе 1
У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже.
до топлих и плодних, питомих узбрдица, још једном се показа онаква каква беше кад су је при доласку затекли. Магловити врбаци испараваху се сваки дан, облаци се ковитлаху све ниже.
Киша је и то вече падала. Све је било као и при његовом поласку. Магловити врбаци испараваху се, облаци се спуштаху све наниже. Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако... »И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
332 Реченица којом Сеобе почињу гласи: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже”.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити. Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак. И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи...