Ћипико, Иво - Приповетке
Јутарњи лахор престао је, па лађе по пучини чекају свјежи маестрал да духне да их напријед потјера, а око рата рибарице страже рибу, док с краја рибари, опасани дебелим конопом, с
Дјеца се око ње весело играју, а уто и маестрал јавља се; поступно пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет;
дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки звукови... Маестрал носи собом свјежину, живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога
Прво времена утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Овај подмукли тајац у љетњему дану не слути на добро. Антица чека, и немирна је кад сунчеве
Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело пружа своје лишће у свјетлост поврх
Но даномице врућина је све жешћа, гори... ни маестрал не пири, за два—три дана узастопце ни роса не пада, а сигурно по цијеломе шкољу нигдје ни капи воде...
Излазећи осјећам да је маестрал духнуо. А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра
скачу и усрћу у валове; — и све је гледам онако прислоњену уз онај бор—самац, док чамац весело не заплови у свјежи маестрал, на отворену пучину.
Лахор заструји, заћарлија одвојено, одјелито, и махом море се буди, оживљује... Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди...
Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу.
жалу да се окупају у отвореноме мору; бацили би се заједнички у смежурену, дрхтећу, помодрелу пучину, коју свежи маестрал тек што ће да покрене. У сунцу што прожима седе на врућему жалу.
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.