Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Реке, научите се од мене Како кротак јесам И смеран срдцем! СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини.
Не поводити се ка шиба к свакоме ветру холујастом... И оно мало лајно онако смрди ка и големо! И маечак квасчић цело текне теста може заквасити.
С красотом женском многи погореше. Почетак је премудрости учити је и држати непопустно у глави... да се не загаси. Маечак с телом нека се припне на дуд. Еда икоја ластавица са својом песмом пролеће добро чини?
заграбити је и понети дома, више не може нацрпсти ни однети него колико је снажан шикати, ја ли колик сасуд донесе; маечак, голем ли, толико и воде донесе. Из големе невоље и многа жеља произниче. Податљива рука никад празна не остаје.
« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа. За четири стотин година расплоди се онде и размножен до шест