Ћипико, Иво - Пауци
Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија... Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије
посла ни добити , па, спустивши руке ходају амотамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана...
Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.