Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца. — Није она за нашу кућу! — Једна намигуша! — Море то, ал' мазница, да те бог сачува! — Све би нас завадила! Матија је Ђенадић човек сасвим стар.
Несрећа је то што она, и кад уђе у кућу Ђенадићеву, оста мазница, као што је и у оца била. Она зна све најбоље! Увек мора бити на њену! Неће да ради што јој се каже.