Употреба речи мазо у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Очи им засузише од изненадне белине. — Бог те мазо! — рече Поп жмиркајући. — Погле колко снега! Зујали су у кабини успињаче изнад врхова јела.

—Погле шта дишемо доле! — рече Поп док су се спуштали успињачом тонући у смог. — Погле шта дишемо, бог те мазо! —Која је ово висина? — упита Чиле. —Хиљаду осамсто — одговори младић. —Шта мислиш да се ово откачи? — упита Поп.

— упита Чиле. —Хиљаду осамсто — одговори младић. —Шта мислиш да се ово откачи? — упита Поп. — Бог те мазо! Чиле не рече ништа. —Је л' мора са лисицама? — упита младић. —Не мора — рече Чиле и поново их врати у џеп.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— И сад тамо, у Прњавору, усред најжешће битке и тарапане, неко из наше чете дрекну: ораси, бог вас мазо! Ево их, пуни џакови! — А ви, навали по њима, а?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

они триес зелембаћа што сваки грађанин има право да пренесе преко границе, да купим неке џиџе за колица, каже, Бог те мазо, каже, има шљашти ко ниједан ауто, каже, у Београду!

Мртва мртвицијата! Мртва као Рамзес ИИИ. Мртва да не може мртвија бити. Шта да ради Дрнда, бог те мазо, зна какве су све компликације у питању ако пријави ствар — тако рећи, међународни проблеми: комисије, алуминијски

Који су то шмекери, бог те мазо! — што реко Дрнда. Тако ни до дана данашњег нису пронашли бакуту. Па ви сад видите шта вам се све може исподогађати у

А њихове ћерке зову неке несрећне момке у које су заљубљене па онда ћуте и дишу. Бог те мазо, само ћуте и дишу или пуштају неку идиотску плочу, или процвркућу: „Овде Сунчица Кривошија!

клинца што је плакао на Ади Циганлији изнад реке Саве, па га питали зашто плаче, а он им казао, он им казо, бог те мазо, да му хлеб пао у воду. —Је л' са пекмезом? — питали га људи. —Није ... —Је л' са путером? —Није ...

од врућине — карневал па сви играју боси босанову, као, фол, у Минхену пивчуга из кригли од пет литара, бог те мазо, а у Амстердаму шиља и Мики велики ко кућа од картона, док, разуме се, у Лондону Енглези хладни ко лед, само фурају

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и, погледавши је подсмешљиво, са већ познатим изразом, кад је вољан расплакати ћерчицу, рече јој : — Шта ћемо сад, мазо ?!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности