Употреба речи макар у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.

Каткада само дође нам чича Марко. „Маро“, вели, „треба порцију платити“. Тетка му каже да нема, па макар јој кућу продали. „То неће бити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив! Не!...

Лутала сам по тој пустој, опрљеној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири

Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани! Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара

почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу

А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља. Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се

- на петровце и на милојевце! И макар милојевци, као и петровци, гинули од истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали,

- на петровце и на милојевце! И макар милојевци, као и петровци, гинули од истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали, они ће с Турцима против петроваца пре но с петровцима противу

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Врачар у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке цркве, јербо тамо и̓ је доста било, да начине капелу макар ода шта, да онде службу служе и Бога за војинство моле. 6. маја 1804.

Заречемо се: баш да пођемо, па макар не дошли више; ако где и погинемо, доста је браће и на Врачару погинуло за свој род.

Повика Јова Протић: „Где смо да смо, дај донесите! Баш хоћемо по један попити, а у здравље наши̓ Срба у Србији, макар ја моју бунду продавао да се до Петробурга довеземо, а онде ћемо казати да немамо новаца па ако им дин подноси, нека у

године, и корили, но сам се ја тизим изговарао, које и није лажно, и они све то сами знаду да човек, кад се дави, макар за што ̓вата се, макар је без надежде, а колико боље држи се где тврду надежду има, као ми на Русију, — и колико сам

но сам се ја тизим изговарао, које и није лажно, и они све то сами знаду да човек, кад се дави, макар за што ̓вата се, макар је без надежде, а колико боље држи се где тврду надежду има, као ми на Русију, — и колико сам жалио за оним писмом,

момци кају што нам нису пређе јавили, и да они моле да им се што ајлука определи — „а, господару, не могу без плате, макар колико, служити!” — Он каже: „Идите, како знате, тако и уредите”.

” — Капетан: „Бе кад су они живи, сад ми није бриге, а ни теби, макар кад дошли. Ја сам се страшио да и̓ они ̓ајдуци не побију, пак онда би мучно било и за ме и за те.

Ти иде по Петробургу, иде по Бечу, пак оде у Турке да све тајне покажеш”. — Ја кажем да не би никакве тајне открио, макар погинуо. — „Енеде! а кад Тура метне на муке, како не би казао? Ко те посла?

— „Ене га сад! Ја не кажем да си неверан мени и народу. Но кажем да си луд. Зар ти је мало други̓ људи, макар и војвода, да шаљеш, а не ти собом да идеш сам” итд.

Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу, макар се са Фочићем побили”. Спремим Цинцара Марка и Илију Клонпу из Ваљева, и поведу јоште четири момка.

Ђорђу, какву оскудицу у ̓лебу и у свачему трпимо, а и сам је видео, кад је долазио, зато га сви молимо да нас макар гди премести, макар у какво село гди би имали штогод за јело и за коње купити.

оскудицу у ̓лебу и у свачему трпимо, а и сам је видео, кад је долазио, зато га сви молимо да нас макар гди премести, макар у какво село гди би имали штогод за јело и за коње купити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио. Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда.

Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат.

Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!... Али нека! Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста!

« Ниси никуд пристао... — Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло.

— наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина. Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.

Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете... Макар ја опет ишао кастиле за то у варош. — А да ли ће ваљати? — Како не би ваљало?

Уосталом, откако је газда Милун почео трговати уобичајио је да тако распитује за најмању ситницу; макар му богзна како позната била, он ће се тек градити да не зна и питати другога.

— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.

Тако ето теку та два Цинцарина. Ћир Трпко вели да је све стекао »сос муку, сос зној и сос рачун«. Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи

Него, ту је он сам крив »што је премрсио те недеље среду«, и стада се зарекао да неће премрсити, па макар затекао учитеља Грујицу и с печеним прасетом! Еле, поп Вујица поче читати молитву насред винограда.

Напослетку, у оном инату, опкладили су се у позамашну опкладу да ће Сава капетану подвалити да напише макар један распис узалуд. — О, не могу ја нему остати дужан никако!

Дању се не може, видеће когод, а ноћу, ја, бога ми, не копах га, па макар ми град одбио оба ува!... — Ако нећеш ти, има ко ће — рече Јован. — Ето Марјан, он га је и укопао. — Та оно јес'...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...

Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај... Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није

— рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? — Видео сам. — Да се увратимо!... — Немој, бабо... Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... Остави сутра...

Али су убрзо видели да то никако није потребно. Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Што рекне, неће попустити ни за главу. Па макар да се он каје у себи. Знам кад је отпустио Проку момка из службе. Видим да се каје и да му је жао, али попустити неће.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тако данас, тако сутра, еле он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетки-Макри, макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује. Мало који дан да није дошао.

Та биће тебикана, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти ближе род!« А Нићи мило, боже, кад је гледа како меси, како се брине за њега, и

Откуд он зна то? Ја познајем три господар-Јове у Карловци, и ниједан није им’о ћер Драгињу. Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако!

— Па, домаћине — вели Нића — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?! Макар оне бећаруше. — Ама ти, Нићо, отоич рече да ти је »после ручка«? Зар после вина ракије?!

— А, до тога неће доћи — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!... Таман! Макар одн’о ђаво ланац два. — Дакле има неке надежде? — А како је, наопако, не би било?!

ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што кажу, једна марва. — Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса.

Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде. Ала би се секирала и кидала она дебела! Еј, моје радости онда!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па боље овако ништа да не једем и миран сам. И заиста, чим окуси што масније, а још ако макар кап пића попије, онда се провали од пића, побесни, ваља се. А док тако не једе, пости, вреднијег, мирнијег нема.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Можда треба све да иде како иде. И зар мењати све ради неколицине који незаслужено пате? Лаж је онај Иван Ланде макар био Рус, лаж је од главе до пете. Али и да није, он би био награђен и без нас.

Африка

“ До смрти ће о томе причати а сутра ће већ разуме се бити там–тама, макар и да отерају беле духове. — То вас забавља, да их плешите?

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили! Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати.

Сирота, сад не могу ни аљину добити, да се једанпут и ја поновим! ЈУЦА: Богме, он мени мора купити шешир, макар му сви по кући поцркали! КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта?

Сад да му дерем цркотине! Нек му дере његов отац. Ја, богме, нећу, макар он пукô! ПОЗОРИЈЕ 7. ПРЕЂАШЊИ, КАТИЦА КАТИЦА: Овај се с вами разговара, господин Мишић, а не зна да га је мој отац

Црњански, Милош - Сеобе 2

га је, међутим, и даље водио, под руку, као рањеника, шапћући: „Не бој се, апостоле, скинуће ти Гарсули те окове, макар ја после пешкире продавао и, у гаћама, по манастирима просио. Ово је увреденије правице земаљске!

Он је поштовао жену свога брата и жалио је ту жену, која је често била сама. Гледао је да је развесели, макар и глупим шалама. Све се надао да је несрећа, у њеном браку – коју је био приметио – само пролазна.

Па сањају да проведу, бар два‑три дана, макар и само једну ноћ, на руци човека који је прави мушкарац, и који зна, и може, да усрећи младу жену.

Таква је прилика, у животу, каже, ретка! Хоће да га има у својој кући, макар само месец дана, да га се наужива. Ту жељу је имала још кад јој је у Будиму ушао у кола.

Узалуд је Ана плакала и Варвара мољакала. Узалуд су га и братенци молили, да одложи пут, макар само дан, два, док не виде опет Трифуна.

Честњејши Исакович одлазио је тако, из Темишвара, иако га је фамилија задржавала и молила да одлазак одложи, макар само на дан, два, док не виде Трифуна. Његова тврдоглавост и жеља да их што пре остави, била их је увредила.

Честњејши Исакович би подигао главу. Говорио је себи да је, ето, нашао у животу утеху. Остао је коњаник, а пут га, макар и заобилазно, ипак води у Росију.

је седела пред њим церемонијално и брбљала, као да се спремају да заиграју полонезу, а не да оду заједно у Росију, макар и невенчано – а занавек оставе царствујушчу Вијену. Понављала је само да јој је покварио најлепше лето.

Теодосије - ЖИТИЈА

да бисмо са вешћу себе осудили због лености у нама, и да бисмо себе подстакли подбодени њима као останом, ида бисмо се макар мало потрудили за добродетељ. Једва да ће и многе и велике повести подстаћи срце наше на исправљање живота.

О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава, узевши његов благослов!

И ово се неће сакрити од МНОгих, и неком борбом чудеса, макар и малима, покренyће их ка добродетељи. Овако или онако, тек — задржа се и не потече.

чини неправда и невоља, а како тек да усрдно не саосећа за отачаство и за брата, помишљајући да с љубављу лако поднесе макар што ненадано и пострадао! Послушавши брата, пође.

духовним речима, на што и због чега изиђоше из света да се подвизавају, и говораше да треба трпети што је за Бога, макар и тешко било, и молећи утврђиваше, јер од Господа нашега Исуса Христа у јеванђељу његову добро изложене одлике

Јер се преподобни, макар и у последње нараштаје али не горе од изванредних древних отаца подвизавао, и као бестелесан пошћењем, молитвама и

Тешко мени, јадници, шта да радим, камо да се денем! Горо божија света, молим да смрт у теби нађем. Макар ми ти буди мило стива, прими и мене овде, и гробом неисходну себе ми сатвори, јер у свет вратити се или у њему бити не

А ја именом господњим противљах се и опет вам се противим! Па и данас, макар и гурнут од вас посрнух да паднем, Господ ме подржа, снага моја и похвала моја Господа, и би ми на спасење.

од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном, него ћу, напротив, жив бити у Богу, спасу мојему Исусу Христу. Макар и не престали да ме хиљадама нападате и изгоните, у име његово ја ћу и живот мој овде скончати, а ви ћете бити

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али ће онај који зна за ову навику лако познати да ли је ушао код Србина, макар то било и по очуваној старој женској народној ношњи.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

све је ТО стајало на прописаном месту, али нигде: ни на зидовима, ни на столу, ни било где није било ничега што би макар и светлело као злато. У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа.

Достићи ћемо их све четири, Рашида, Грета и ја. Знао сам то. Достићи ћемо их, макар се држали зубима за ветар. Стадох десетак метара иза рампе. Један је воз успоравао брзину.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије

Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. Ступе у кућу, поздраве се. Све је у приправности, све спремно.

Онда Шамика управља котиљоном. Али онда и иде! Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч. Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине. Богат, фини младић.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако овим поступцима човек и не постиже стварни успех, он макар субјективно осећа олакшање и то му помаже да сачува своју менталну равнотежу и психички интегритет у тешким искушењима.

где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне, попије у води.

Нема те ствари коју она не би учинила, нема тог поступка који не би окушала само да роди макар једно дете и да са себе скине проклетство.

Ако је, макар у неким случајевима, узрок неплодности психички фактор, извесна унутрашња инхибиција младе или младожење, онда није

Ако се не држи ове забране, дете ће јој се неминовно кад-тад, макар и под старост, удавити. Негде, пак, мисле да ће у том случају дете само плакати када се буде купало.

⁹⁴ „Ваља се“, такође, да се трудница макар једном причести, да би дете било „здраво и румено“.⁹⁵ А ако је док једе гледа куче или маче, ваља се да им она баци по

Зато жене кад се распитују за здравље мушког детета, „макар какво му име било, кажу: ’Како ти је Живко’“, пише Вук.¹⁰² Због страха од урока и злих бића детету се крштено име

Ако жена која доји у туђој кући макар нешто не поједе и попије, изгубиће млеко. За време бабина, женама које чувају породиљу забрањено је да преду, да

³⁹ Када гост иде из куће у којој има мало дете, он треба при поласку да остави макар најмањи кончић од своје одеће и да каже: „Спавај као ја“, да му не би однео сан.

“). Појединац је ту само део добро утврђеног система, и ако игде на свету има „комунизма“, макар и делимично, онда је то у породичној задрузи, каже Тројановић.

језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије се бранити кад је бије ни побјећи, пази да му је све справно и исправно у кући, повинује

Ако би се жена успротивила мужу, макар и била у праву, он је може псовати и тући а да за то никоме не одговара. Ако му не роди сина, муж је може једноставно

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Тражи се једна половна недеља без вести о несрећама и ратовима. Траже се пријатељи, макар дотрајали, сви они ишчезли, расељени, умрли, изгубљени, пожењени — траже се сви они што су нас разносили комад по

Време суморно. Тако се ваљда потрефило. Излози никакви. Људи мрзовољни. Ја, мањи од маковог зрна. Да је макар Оријент, па да успелим момцима покажем чудне ствари; да је макар на мору, па да им кажем да нам је море најплавље на

Људи мрзовољни. Ја, мањи од маковог зрна. Да је макар Оријент, па да успелим момцима покажем чудне ствари; да је макар на мору, па да им кажем да нам је море најплавље на свету; да је макар у црној Гори, па да их збуним планинама!

да успелим момцима покажем чудне ствари; да је макар на мору, па да им кажем да нам је море најплавље на свету; да је макар у црној Гори, па да их збуним планинама! Ништа од свега тога!

Косовском и враћала се поново у ред пред Кинотеком — видело се да не уме сама да шета улицама и да јој је лепше с њим, макар и у реду.

смушеног пољупца у вашој капији до ове уморне даме којој је потребно све више ствари да би била, нећу да кажем срећна макар само задовољна!

Затим отвори новине – наравно, срећка није добила ништа, као и обично. Син јој то рече. — Је ли добила макар саму себе? — упита старица једва чујно, не испуштајући цигарету из уста.

— нико се није, дакле, усудио да исише отров, него одлучише да крену брже и да се докопају неког села, варошице или макар друма, где би можда наишли на какав камион и превезли професора до болнице.

Ишао је ногу пред ногу преко висоравни, а када га окружише, сви су у глас тражили од њега да им доведе аутомобил, или макар кола, а ако не може кола, онда бар коња, питали га где је прва амбуланта и где најближи лекар, бесни што су немоћни

Његова рођена жена, од које је очекивао не разумевање, али макар европско понашање, претвара се преко ноћи у адвоката, судију, џелата и приватног детектива.

боље да не причам! Али она има васпитање! Да, мој господине, моја кћи неће спавати са сваком протувом која то пожели, макар та протува била и сам председник жирија! Не, док сам ја жива!

од мужа, напуштена од родбине, од свих, она неће морати да се скрива због неплаћене кирије, она ће бити неко, па макар морали путовати све до на крај света и последњег бирања лепотице на њему! Повратка нема и не може бити.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Три дана су моја, а после макар вратове, то јест, поломили. (Одлази.) УГЛЕД 2. (КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти

— Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати. (Уређује столице.) Морамо свршити, макар како било. УГЛЕД 4. ПРОВОДАЏИЈА С МЛАДОЖЕЊОМ (ступи) ПРОВОДАЏИЈА: Помози вам бог! МАТИ: Бог вам добро дао!

ЖЕНА: Зашто си тако ладан спроћу мене? МУЖ: Молим те иди у кујну, видиш да имам посла. ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Довођење у ред и осмишљавање ствари, макар и по цену невероватних импровизација, за дете има смисао савлађивања хаоса у који је рођењем гурнуто; то је његова

Одраслима: потреба за повратком и глад за макар привидном осмишљеношћу вазда у нама трају, а, у раздобљима криза, та потреба се још појачава.

Какав је то начин, зашто ми подмећете оно што нисам написао? Право говорећи, било ми је донекле и драго што су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано.

Покушаји да се, макар и у необавезном тону, мудрује, могу бити опасни и јалови. Долази до насилног приближавања дечјег и озбиљног; у први

и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала.

Кад би свако од нас имао једну слику, макар и лошу, о којој често размишља и ка којој јури са узбуђењем, свет би био препун сањара и песника, а живот смисленији и

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Ја сам Шандор, то је истина, ал’ сам бољи Србин него макар који други. ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): А зар такав не може бити и Пишта?

ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи. ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности! ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу. ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца!

ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи! Овај срам да подносимо? Не, у ком ври српска крв, на оружије! ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само!

СМРДИЋ: Бре, само да се једанпут сврши, па макар како било! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем, доста смо од куће. МИЛЧИКА (смеши се): Ја не марим, макар још толико трајало.

ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем, доста смо од куће. МИЛЧИКА (смеши се): Ја не марим, макар још толико трајало. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем, јер се овде удајете. СМРДИЋ: Је л’ истина? ШЕРБУЛИЋ: Смемо ли честитати.

ШЕРБУЛИЋ: Предсједатељ одбора! ЖУТИЛОВ: То су женски послови, у то се не мешам. ШЕРБУЛИЋ: Макар како, тек ја не би допустио. ЛЕПРШИЋ: Дакле је младожења Вла? ГАВРИЛОВИЋ: Није него Маџар. ЛЕПРШИЋ: Је л’ могуће?

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али је он и то знао да ће ту наредбу свак, па и сам наредбодавац слабо зарезивати. Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он осуши клети!

врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда, врлети и горе, А Бог руку све унутра

Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!

оно млади Ми бисмо се, двоје детешцади, Час били се каконо петлови, Час љубили кано голубови, Још онда беше, било макар како, Све што реко за те, брате, тако: Један лабуд бије орле млоге А цар беше без иједне ноге; Као тороњ, бог од

моје тешко мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.

Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже,

XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!“ То прослови јадна само, Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па

с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да причека, Брзо слази одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па

Он се накратко с њима опрости и сврши: Ко зна оћемо л', браћо, икад, Ми видети се — можда никад. Но макар како с' догодило, Ја мисли имам итро крило, На њему, браћо, ја ћу поћи, У пооде ћу вама доћи.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...ипак никакав освит, макар како јасан, не скида прозрачне трепетљике тајанствености које играју око распричана млинчића.

— Далеко нам црква, а војску још нијесам служио. — А знаш ли макар како се зове божји син? — Богами, ја нијесам ни чуо да бог има дјеце — извали најменик с таквим искреним чуђењем да

— Па ето, макар и то — од невоље се сложи иконописац. — Олакша пјесма души како год окренеш. — Па нек буде и тако, али дедер ти мене

), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је. — Никола, синко, притрпи се док макар ја не склопим очи, а онда како ти драго — уздише дјед и не гледајући свог немирног синовца.

Гдје је друштва, ту се нешто и потроши, нађе се чашица ракије, макар оне укопне, а опет, гдје ракија замирише, ту ти се часком створи и дједов „брат Сава“, стара лоповска перјаница од

потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена. Да није свети Вратоломије, бог ти га помогао?

— Баш си ми нашао кићеног свеца — гакао је он жижећи залојеним очима у сликара брадоњу. — Е јеси право говече, па макар да молујеш не знам какве божје угоднике. Ја светитељ, је ли?

мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала. Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке.

Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа. Остане тако калајџија код њега и два-три дана,

— Ма чекај, бако, да нешто смислимо? — Причекаћу, облаче бакин, само док Дани оградим гроб, макар и трњем, да ме не кори на ономе свијету, а онда ће бака полагацко низ Уну.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Чим спремиш, појаши, ко да им репови горе, тако појаши! А кад стигнеш, па макар било и у најглувље доба, није важно, има да пробудиш Хасанагиницу и да истој саопштиш да се ја кући враћам

Зато што је тако рекао Хасанага? А због чега је тако рекао? Да је бар имао разлога, разлога макар каквог, разлога макар ко око прста конца... Зар само толико: Хасанага је рекао, и то је све?

А због чега је тако рекао? Да је бар имао разлога, разлога макар каквог, разлога макар ко око прста конца... Зар само толико: Хасанага је рекао, и то је све? То је и оптужба, и пресуда, и закон?

Што ћутиш? Нећеш ваљда да превариш? Изнеси то дете, немо да си такав, нека га мајка погледа, макар надвоје-натроје, па д идемо! ХАСАНАГА (Јусуфу): Накитила се богато, да ми се покаже! Да ме заблесне, да ме засени!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Сад, сад!... Ево! — Чуо би се Димитријин оштар глас из неке куће, макар на крај махале. И учас би се он указао где иде трчећи, смејући се и гледајући мило И понизно у онога који га зове.

Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ...

Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се. Чекала да је ја први ословим, макар и најгрубље, а она ће већ одмах да ми попусти, моли ме, насмеје се, и тако да се измиримо. Али ја ћутим.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А овај му одговори: — Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу. Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу

Али он одговори: — Боже сачувај! Како бих ја оставио тако свога побратима! Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране.

А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста. Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка.

— Нико ласније, вјере ми, као ви мени. Ја вам не тражим паре одма, него кад би који могао, макар до кијамета, само да знате што је ваш ага.

стане мислити шта ће и како ће тај дан провести, јер не имађаше у џепу ни цигле паре а жени и дјеци ваља донијети, па макар укрô . Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ИСАЈЛО: До који час знаће цела варош како сте изгубили разум; и ја мислим да ће вам донети, макар га ко нашо. ДОКТОР: Мој разум није за друге. (Манојлу) Да продужимо науку. Стари су мислили по некима списатељма...

Је л’ нам штогод род? ЉУБА: Није. СТАНИЈА: Па која девојка вата страног момка за руку? ЉУБА: У игри. СТАНИЈА: Макар и у игри. Свака честита девојка, и свако поштено момче опаше се марамом.

ЉУБА: Ал’ зато сваки човек љуби другу женску у руку, је ли? ВЕЛИМИР: То се разумева. СТАНИЈА: И младу? ВЕЛИМИР: Макар да је и једна девојка. СТАНИЈА: Куку! А кад се треви, те је он старији?

ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет. Мора Бог да вас кара.

(Трчи на Фему). АДВОКАТ: Вето! (Заклања Фему). АНИЦА: Та нећеш ми утећи макар главу изгубила. (Доћепа је). АДВОКАТ: Вето, није слободно.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Отиде.) СУЛТАНА (јошт се отима): Пуштај ме, или ћу свиснути! ТРИФИЋ: Оћеш за њим на сокак да трчиш? СУЛТАНА: Макар у пакао! ТРИФИЋ: Султана, ти си мене јако увредила. СУЛТАНА: Увредила сам те, а ти мене ниси?

(Прети јој песницом). Курјачко семе, ја ти морам то лудило истерати из главе, макар ти цркла. Таки моли за опроштење! СУЛТАНА: Ах, ово је велико искушеније. (Клекне.) СРЕТА: Дигни руке.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Стојте, галије царске! И ви глисери бучни Возите с пола гаса. Мисао једну горку хоћу да разобручим, Макар у пола гласа. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода...

Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више. А историја кошта: Крв ипак није вода. Крф 1985 — Београд 1989. (9.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“. Е, видите, у томе и јесте штос! Пре бих умрла него да се вратим, на часну реч! Издржаћу најмање пет-шест година, макар цркла! Само да се не заплачем — то би укењало читаву ствар.

— На часну реч, пријатељи ће ме испљувати ако дознају! — рече Мишелино зевајући. — Могао сам макар покушати да те силујем ... — У реду — рекох — хајде да не разочарамо јавно мнење!

И још каже: Па добро, каже, макар да си несрећно заљубљена или нешто слично, мислим да си зачарата, каже, него, бре, ништа!

је да експлодирам, јер сам била нико и ништа, без везе, али човек ипак очекује од типова да осете да си неко и нешто макар осам минута пре него добијеш и званичан печат или сертификат о томе од неке комисије или органа, шта ти ја знам!

да их троше кад су моја већ упаљена, као, чине ми услугу, у ствари, на часну реч, возићу их после све до њихове куће, макар становали чак на Карабурми!

млади одлазили не знам ти ни ја где, негде где је бог реко лаку ноћ, а не као данас —сви желе да остану на асфалту, макар шетали туђе кучиће. На асфалту, у Београду! Тачно ја тако казао.

И ту свако мање безобразан од мене начисто занеми и почне да се клопа од срамоте што није рудар или макар рударска учитељица, а такав мамлаз за то време куцка прстима по столу од изрезбарене ораховине и купује одмах ствари у

Стално нешто као трчимо, пуцамо и прескачемо... Максималан провод! Кад би само избио неки рат, макар ратић, па да постанем нешто генерал — натерао бих оног мог пуковника код куће да трчи на осми спрат без лифта и то са

Али нисам хтела да разочарам доктора Манџуку. Макар и на своју штету! — Шта видите? — понови. — Видим једну плавушу која вам ради о глави ...

Када сте уопште видели макар и једну једину Милоску Венеру са рукама? — упитах, сумануто се церекајући. — Зашто онда и муве не би изгледале много

То како он уме да се гребе! Да којим чудом има племићки грб, на њему би се свакако морао налазити ћешаљ, или макар чешагија! Доктор је записивао сваку реч у свој нотес.

“ „Могао би макар једанпут у животу да одеш на пијацу уместо мене!“ — каже љупко маман, извлачећи око деветке чаршаве испод његовог

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Колебљив ходим - у јединству тродел. Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак.

сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди. Од палих речи творим ли небеса?

О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми такне ухо!

Енигмо, тајно нечитког списа, остај у знаку ипсилон-икса, али ми чувај пòкоји одсев с тамног екрана, макар то био преварин сомот, крађин калопер, али и наде промил, ембрион заметак нечег чему се не зна потреба права,

А ко је млео, нека дослуша, када почине, свирку брашнену, макар пазвуке млива, радосне као рад чунка, потком што пева кад покрет руке сведе у ткање зујање клупка, пчелу са руже.

- Што не пропоје Благо Божије, макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог вретена у

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка. Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите.

МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак. ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили. МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као

Само ако иначе буде његова воља. ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак после да се узму; иначе готови су живот

БАТИЋ (пусти га, зачуђено): Ваш зет? АЛЕКСА: На сваки начин, па макар ви јошт толико художества употребљавали. МИТА: Господин Вујић и господична, ја ћу вама протолковати ову парницу.

Прстен најпре и новце, забога! БАТИЋ: Тако? АЛЕКСА: Ово је на мене потвореније, и ја нећу оставити, макар девет села потрошио! Но зато ништа; ево прстена.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна. Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!

Свуда се прича уз грдну грају: „Тражити ваља доброга Пају, па макар пошли на Хималају!“ Спремно сам прешȏ граничне бране, дао сам оглас у земље стране, на ноге дигȏ листове знане:

Читај их редом па онда суди. ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ Продајем газду, млинара Тришу, доброме купцу, макар и мишу. Цена је скромна: ребарце суво, комад сланине, прасеће уво.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Разлика у језику, у обичајима, отпада чим два човека почну да се споразумевају, макар се и не разумели. Разлика нешто значи само кад се каже: њих раздваја језик, обичаји.

— Зашто бих дошла? — Мислим да бих имао нешто да вам кажем, ако дођете макар само за тренутак. — Боље је да кажете онда сада.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Шта кажеш? ГИНА: То што ти кажем! САРКА: Вала, неће ми га мајци отети па макар се рвали. Је л' рече да су Агатон и Симка тамо негде? ГИНА: Тамо, дабоме!

Збиља, би ли ме, у том случају, примили као чиновницу у вашој канцеларији? Макар то била и најскромнија плата, само да и ја што привредим. АДВОКАТ: Примио бих вас врло радо.

АГАТОН: Јесте, реч по реч. ПРОКА: Па зар не нађе макар једну реч за коју би могао да се закачи? АГАТОН: Не, него вели: „Дижите руке!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод. — Нема за нас хлеба — вели Танасије додајући конопце. — Прошли су они кроз сто руку.

Горе бити не може. Хтели би још мало даха, живота — макар командант пука викао и претио. Командир звизну у пиштаљку и командова: — Крећи! — и поравна се са војницима.

— Богами! — ману главом Траило. — Ја сам био готов да окренем низа страну са све топ, макар и главачки — вели Милојко, предњи возар. — А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч!

Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше. Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак.

— Рок службе, господине капетане! — добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места!

Али је још видно... Рајко јечи и вапије за водом. Паљба се утишала, те Јанкуљ изјави да ће ићи за воду, макар погинуо. Дохвати чутурицу, застаде мало на отвору, онда потрча бунару. Али са пола пута врати се задихан.

Траило заузе одмах став „мирио“ И одговори: — Господине капетане, волео бих ја да ратујем на њиној земљи, макар и одступао... У неко доба угледасмо у даљини, на путу, неко кретање.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она. Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. Не дам ти, каже она, па да си још толики...

— Ђавола посла! настави Веља. И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!... Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној

— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два. Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...

— Ето ти, брате... шта ћеш више!... Речено је све. Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...

Речено је све. Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити... Ово се нигде у свету не дешава...

— Е не бригај. Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. Хајде сад пожури. Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним

Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... Свеједно, макар их не погодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Па то двоје свако паметан разликује! ЈЕЛИСАВЕТА: За евентуално хапшење глумаца треба да имате неког полицајца макар са минимумом позоришног образовања! СОФИЈА: Тад не би долазило до овако трагичних неспоразума!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја покушавам да дам све од себе, али не вреди! СОФИЈА: Кад би унела макар минимум концентрације! ЈЕЛИСАВЕТА: Кад ти знаш како би требало играти грофа, зашто ти не узмеш његову улогу?

СОФИЈА (глуми): „А шта је, Хекуба њему ил он Хекуби?” ЈЕЛИСАВЕТА: Да је тамо био неки полицајац макар са минимумом позоришног образовања, до тога не би дошло!

СОФИЈА: Нити би Филип изгубио главу, ни ја косу! ЈЕЛИСАВЕТА: Све, што је икад било, па макар како да је било, Могло је бити и много боље, али и много горе, него што је било!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

у смртном страху, разрогачених очију, стукнуше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па макар се огрешили о дисциплину, а он у том коракну једанпут, други пут и стрмекну у јаругу.

— опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: — Па зар ове трице да читам! Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе

То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку. Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича...

Одједном се кроз њену тишину проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули звук.

ни знаду да је се Каја зарекла да мора бити капетаница и то не онако непаметно као што се многе заричу: бићу то па макар одмах цркла; или бићу то макар за један дан. Не, не, она је се решила и да буде капетаница и да као таква поживи дуго.

да мора бити капетаница и то не онако непаметно као што се многе заричу: бићу то па макар одмах цркла; или бићу то макар за један дан. Не, не, она је се решила и да буде капетаница и да као таква поживи дуго.

да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па да би знала да ће је министарски син узети, већ се мора удати макар за црна Циганина. Сирота Каја! ... Подлегла је току времена, које све ништи и обара, па и најсмелије замисли.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било. А то још овде и бива, али тамо... ЈОВИЦА: Па онда не знам кога би?

СПИРА: Ти да се не мешаш, јеси ли чула? СПИРИНИЦА: Ама, пусти ме, човече, макар једну реч да проговорим. Кажем: отац, а не радује се детињој срећи. ЈЕВРЕМ: Ама, ко се не радује, радујем се, него...

Нашла сам га на столу, па сам га читала. Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам! ЈЕВРЕМ: Баш си права ћурка, зар ниси могла да упамтиш макар прве речи?

ДАНИЦА: Не знам! ЈЕВРЕМ: Баш си права ћурка, зар ниси могла да упамтиш макар прве речи? XX МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду! ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко, брате? Говори ко?

) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор? Нисам ја државни апарат, па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет! XИX ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће, бога ти, тражиш?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Хвала! — вели му Срета. А ћир Ђорђе га мери. Ова учтива реч Сретина му се допала. Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством

изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити. Ама ви се канда опет буните?!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у њ крочила!

Сиромашан би богатом све своје изгледе На небу поклонио, да га богат изведе Из беде, па макар, после, са богатима, Морао годинама џоњати пред небеским вратима.

” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена. Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о

Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси. Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.

Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини.

Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини.

Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме. И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, | да га ижљуби. А и он, дечко, па већ као отац.

Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод? Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем!

Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала. Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла. Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...

Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи. Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.

можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити. — Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће.

— Много ашова треба док се истина сахрани. — Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго.

Мој мертик неће убити (а два ми не даду, макар на сваком чокоту родио). — Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде.

Е, ’оћу ову чашу попити, макар се нећу опити. Све до малога прста, тако ми часнога крста! Коме сам год наздравио, добро му је било.

кума дошла, ал’ не празна, него донела пуно свега: три пецива круха, можемо се сви исхранити и преко петка и суботе, макар и мрсили; донела је печеног брава трогодњака, а може бит је и старији. Ево, погледајте само ове кљове (зубе)!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да затрудни макар змију родила. Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију.

не премишљај ништа, јер знаш да су свакој девојци врата отворена; а ако ти је баш цар не да, не ће ти главе узети. Макар ти шта цар казао, кад се вратиш не осврћи се док нашој кући не дођеш.” На то се она склони па пође к пару.

Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад дође време, роди се змија, и како се роди, побегне у траву и нестане

Кад дође време да старац умре, он дозове своја сва три сина па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био. Кад по смрти очиној прође неко време, дође један старац на двоколицама те запроси девојку.

” Човек | је стане блажити: „Та немој жено, за Бога! куда знам с њима?” „Макар куда,” одговори жена, „одведи их у планину, па их остави у планини, што им драго.

Али он одговори: „Боже сачувај! како бих ја оставио тако свога побратима? Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране.

и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар се никада и не оженио. Пошто царица ово чу ражљути се и запријети му говорећи: „Ела, ако ти баста.

18. БИБЕРЧЕ. Била жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно.

“ А овај му одговори: „Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу.“ Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу

Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад

А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити. 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи.

ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.

И тако у Господу неизмењено и непоколебљиво добро пребива, чувајући и управљајући сваку ствар. Ако ли шта пропадне, макар и од малих ствари, несмотреношћу, о томе ће бити испитивани у дан испита — иако и за малу ствар, коју погубише у

Да се изабере за игумана само од њих, макар се и скоро постригао, макар је и неписмен и од оних који су са стране приведени.

Да се изабере за игумана само од њих, макар се и скоро постригао, макар је и неписмен и од оних који су са стране приведени.

нема у ћелији јела, нити пића, нити воћа нити до једног новчића Ако неко стиче иметак преко заповести манастирске, макар и један новчић или воћку, без знања игумановог, под казну да падне.

стрпљењу и смерности срца повинују, и њима заповедам да пожуре на богољубно испуњење, а они други да се одашиљу, па макар требало и мало да вас остане. Боље је један који чини вољу Господњу, него мноштво безаконика.

Још и ово: по литра уља да им се даје на годину за ћелијско осветљење. И вуне сваком да се да годишње по руно, макар се и купило.

Ако од њих неко краде нешто, макар и мало, осудиће га Господ наш Исус Христос и Пречиста његова матер, општа Наставница, од које су и кључеве примили,

зла, среброљубље мислим, и богатити се од манастира, или неким другим видом, и остављати оставе и ризнице стварати макар и до малог, што није заповедио игуман, пити вам је предани номоканон дозволио.

С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се опаши, да је увек о бедрима твојим, јер сам га полагао на

Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни. Јер Давид рече: „Твој је дан, и твоја је ноћ.“ (Пс.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да накупујем суботом новина, па до понедељка да не

Карађорђеве звезде, а прекривене свилом призренском! Добро би било да смо је реквирирали, макар на пóсата... МАНОЈЛО: Фини однос према цивилном становништву, нема шта! ТАНАСКО: Ја би је слатко утефтерисо!

ЦМИЉА: Да ти кажем како сам испланирала! Можемо и ми да сазидамо без дозволе, ко и други! Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу.

ЈАГОДА: Баш ме брига да ли се гледа ил не гледа! Да је сад мени да ме врате у фабрику, па макар и у трећу смену, није важно, важно је да се живи! ИКОНИЈА: Сећаш ли се ко ти је била мајка?

МИЛЕ: Ко би то реко за Госпаву, иако мирна! А човека укока флашом вињака! ИКОНИЈА: Трифун је макар брзо живео, а јадни Анђелко? Мало, мало, па заглави затвор!

и он још да је узме у заштиту! Коме се не би земља отворила? Иконија! Ја сад на души носим убиство! Кажи ми макар да знаш како ми је! СТАВРА: Нама је свима жао... ЦМИЉА: Шта жао, проституткиња једна!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

се додија, не толико од жеђи колико да се на покаже сасвим непослушан, помисли у себи: затворићу очи пак ћу је пити, макар да би[х] се знао отровати. Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Мисли да ће се и вечерас мукте опити. Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. — Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање.

Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ЗВЕЗДОМ Док о теме лупа врелог сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог кладенца наг пасти Макар ме сломила ледна вода на два. Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива.

СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.

О, да је поћи бар једним, па макар Лебдели изнад земље тек трен који: Дотаћи онај облак љубичасти Са танким рубом што ко нови бакар Ил старо злато усред

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе ће га као звер напасти. Боље би било да га је обавестио о доласку. Заслужио је да се радује макар до вечере. И онај стари. Симка унесе жар и наручје дрва.

Никад није дошао а да јој макар прегршт шећера не донесе. Ако. Само кад је дошао. Ђорђе неће смети даје мучи као прошле ноћи.

То његово, то што тражи да се откупи, макар марјашем. Десну руку пободе у снег да опере крв. Ово су последња вешала која је себи побио.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Али боље да је не нађеш, јер ћеш живети само за друге. — Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти. — Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет.

Нема деце на салашу. Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица. Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно!

Ту горе, на самом врху планине, осећало се ужасно одбачено и усамљено. А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се?

— јаје се подругљиво насмеја, а лепотица плану: — Ја ћу је наћи. Макар до краја света и века копала — наћи ћу је... — Лепотица рођена из Каменог јајета пркосно подиже главу и пође ка

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У противнику, изненађење је тако силно да му, макар само за трен, али за битан, одлучујући трен, кочи снагу и мах. Бећ тада, мегдан је одлучен иако се двојица мегданџија,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нек' њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце. Све то неће дати оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће нам

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души. Ти си још млад, а у младости се мењају наша осећања и наше наклоности од данас до сутра“.

Разочарати је у томе, значило би омаловажити је. Морам, па макар ме живота стало, да се покажем достојан њеног доброг мишљења о мени и њене жртве“.

Хемфре се обазре по соби. „Изгледа да је то била нека душевна болест; тако макар говораху професори Кембриџког универзитета међу собом“.

Мени, који сам, ево, преживео већ два светска рата није се милило да, макар у мислима, преживим и тај светски рат. Жељан мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу које је следовало паду

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Мајчина ти, иди горе и лажи макар шта! — Е па дед’, Петроније Свилару, то си требао још давно учинити. Тако га је некако благо, меко и људски

хтео да се усправим, то бих хтео; да се усправим, да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето само то, да

утучен, страшан, па устреми укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим.

па устреми укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме.

Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! — А ти, шта мислиш?

Али ја се лако дати нећу, па макар, на оном свету, претрпео не знам шта за свој према њима издајнички поступак. Међутим, ево, и то ћу ти признати, а то

своје, сви они морају примити оно што им припада, све треба задовољити, те је свестан Јаћим да мора истрајати, па макар шта га снашло и задесило.

Боље је, веле, и једна борба, макар и опасна, него две менице. Боље главу да изгубиш, него секирације ове на себе да натовариш.

од оног не може бити, да је он у потпуном праву, и да треба примити његов искрени савет да се одмах врате у Србију, па макар се он побринуо за повратну карту у посланству (где се он поред праксе на служби налази), као и за пристојан путни

негативну дискусију која је у дедуктивном процесу опште опрегације, и како ће с објективне перспективе функционисати макар и негативну једну еманципацију, која би својим колективом игнорисала анимални импулс општега рефлекса.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

било каквим свјесним хтијењем или несвјесним стремљењем, оживљена било каквим циљем, намјером, настојањем, па макар настојањем да скрију свој прави изглед, свој истински израз; маскирана каквим више или мање намјерним изражајем.

Оног осјећаја живота који ме је, макар и неспознат, непрепознат, макар и прерушен у своју супротност, у игру потитравања с ништавилом, у жеђ самоуништења,

Оног осјећаја живота који ме је, макар и неспознат, непрепознат, макар и прерушен у своју супротност, у игру потитравања с ништавилом, у жеђ самоуништења, кроз читав живот витлао и пратио.

Да неко негдје крикне — па макар ко и макар што — да кукуријекне пијетао или да зањаче магарац. Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко

Да неко негдје крикне — па макар ко и макар што — да кукуријекне пијетао или да зањаче магарац. Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло — ма што,

Да неко негдје крикне — па макар ко и макар што — да кукуријекне пијетао или да зањаче магарац. Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло — ма што, ма што, али само да то сунчано поподне затаљених уста

задње мисли предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без стидљивости и без суспрезања (као што то, напротив, па макар у најмањој мери, бива код поезије), већ с пуном озбиљношћу и с пуним увјерењем у пресудну важност свог посла.

Добро, но зашто ми то толико импонира? Одакле у мени та амбиција на досљедност? То не докучујем. Макар и не био начисту да ли оно што мислим доиста мислим, опет постављам на себе захтјев да у мом умовању будем досљедан.

и одвише узак, скучен, једностран, одвећ партајична и ексклузивна нарав, ако је колико-толико цјеловит, ако представља макар како мајушну редукцију космоса — нужно морају бити својствени многи и разни начини осјећања, слиједи само по себи да

Не занимају ме књиге о једностаничним бићима и њиховим сукобима па макар колико драматични и елементарни били. За таквим књигама можемо понекад да посегнемо као за куриозитетом, или ради

А ја сасвим поуздано знам да би глумац, макар да три дана није ништа јео, радије у стварности остао без вечере него да не вечера у представи ако тамо стоји да мора

буде дало, а ако се његова одлука раније открије или доведе до непремостивог сукоба савјести, иступит ће и изгурати макар како до матуре.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô... Мрзи ме да гледам очима пандуре... Како би било да спавам?... Јес’, ко ће ти сад заспати !

»Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...

»Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...

Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. Вују севнуше очи задовољно. — Што ће ти сад паре? — Без њих се ништа не може, то знам.

»Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи! А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков.

Ето, то је оно !... Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо. Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?.

Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Немам посла, па бих рад да ме примите у ту ашчиницу макар и за храну, а могао бих ви, ако ништа, суде прати. — Добро, добро, — рече му ашчибаша — хајде унутра, добићеш посла.

погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље. Тако и било. Што рекоше, то и учинише.

Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију пала глава ма̓м доље. Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже.

То ти ми је врло жао, имам три сина, па да су прави, макар обишли сав свијет, они би се сложили па у свијет те нашли мој трс, и онда би ми, бокцу, било срце на мјесту.

Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу. Ти узми ону дрвену, па копај макар управо до зоре, не бој се, ископаћеш трс, а дирнеш ли у железну лопату, готов си, ухваћен, и ја ти, побратиме, онда не

Иди и не бој се ништа, али узми онај штап дрвени и с њим треси, макар тресао до зоре, док не утресеш јабуку. Само пази, то ти кажем, добро утуви, да не би ухватио за гвоздени штап, јер чим

А овај му одговори: — Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу. Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка ка путу

Ја ћу њега пропити, па ће нам све ајлуке платити. Бе, ни на томе нам се неће разминут: кутарисаћемо ми од њега макар половину његовијех добара.

Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је. Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан.

Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.

Кад дође време да старац умре, он дозове своја три сина, па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био. Кад по смрти очиној прође неко време, дође један старац на двоколицама те запроси девојку.

Он ми одговори да ће ми га дати, само, ако га узмем, да ћу се кајати. А ја му на то: „Макар се одмах кајао, дај ми га, дервишу!“ а он ми га пружи и даде.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ИВ За бол и љубав душа ми зна, У њој кајања никад не беху. Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Током демонстрације овог проналаска пред публиком захтевао сам од посетилаца да постављају питања, макар и најкомпликованија, и аутомат би знаковима одговарао на њих.

постројења биће могуће пројектил ове врсте лансирати у ваздух и спустити готово тачно на свако предвиђено место, макар оно било хиљадама миља удаљено. Али, ми се нећемо зауставити на томе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање па сам се зарекао да ћу се посветити и једном и другом, макар и по цену да занемарим своје другове.

Старији Ратерфорд желео је да Винтроп “удише” атмосферу Колумбија колеџа четири године, па макар и немао неки нарочити успех.

и данас, и зато ћу сада, иако са извесном стрепњом, описати у најкраћим цртама део ове сторије, како бих приказао, макар и недовољно добро, Фарадејево место у данашњој великој епохи физике, епохи електромагнетног схватања светлости и

Ћипико, Иво - Приповетке

Оно двоје иставило је на тлеху своју робу; данас се не задиркују, јер им је трговина различна; трпљиво ишчекују купца, макар да знаду да неће доћи.

И макар да сам више пута имао пригоду да се науживам тих видика, ипак увијек, с једнаком слатком меланхолијом, прати ми око мрк

И он није нигда у томе успео, макар му је из очију и из целога живота сипао огањ пожуде, као ватра из запаљене клачине.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Па ипак, међу њима, са књижевноисторијског становишта, постоји извесна типолошка близина, ако већ не и сродност. Макар и по томе што су критичари код обојице радо помињали језичку невештину.

Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном дубином плавила која је испод мене.

Трубецкој. И ма шта ми данас мислили о тој теорији, она је морала бити блиска Драинчевој замисли балканске културе, макар тиме што је одбијала, шпенглеровски речено, европску културу на заласку.

Кратко речено, то значи: ја више нисам ту где јесам, макар и имагинарно. То је сан о даљинама, који је доста дуго железничку станицу чинио као магнет привлачном за песничку

Преварено, па макар и минимално, очекивање фонетске риме и неочекивано семантичко римовање, због целог низа структурних околности у које

“ Тако Петковић. Макар и није извео своју историју српске књижевности XX века, као и друге више него потребне књиге за које се спремао,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче. Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!...

ЖИВКА: Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата. Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити.

ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

рада нису сачувани; сачувано је зато оно што је у два-три маха објављивано у периодици, и што пружа поуздану грађу за, макар и делимичну, реконструкцију генезе. Тако је у три часописна наставка објављена 1900.

да је целина неуравнотежена, са неусклађеним и несразмерним деловима, али и са недовољно логично изведеним односима. Макар и са негативне стране, дакле, у критици је синктакса довођена у везу са композицијом романа.

С ове су стране Сеобе изгубиле приповедну рељефност: брисање говорних разлика условљава, макар и делимично, уједначавање, па и стапање више оделитих гласова у један општи глас.

Тиме се не жели рећи да се пасус у Сеобама према некоме чисто прозодијском мерилу образује, јер за то немамо, макар засад, чвршћих доказа.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и Тодор Миленковић из Пећке Нахије, који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину, потраже по, макар, и белу меџедију, да плате тобоже конак у хану. Колашинац, кад му догори, опали пушку, па побегне преко границе.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

«Јавор» 1882. ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* Ја не могу суза скрити, Макар да се трудим, силим. Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим.

„СОНЕТ“ Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара.

»Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.

Зато језик макар који Има с неба своје право: Ко му крати ово право Тај се Богу греши здраво. Сви језици нека живе, Разним збором

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља! АНЧА (у поласку): (Међер је моја мајсторица сасвим изгубила памет!) (Отидне.

ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован.

ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован. ЈОВАН: Макар и гурбијанско, моје је, ја га нећу под старост мењати. ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан!

ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан. ЈОВАН: Ја нећу, макар знао овај час тридесет батина извући. ФЕМА: А ти ајде буди Јохан, то је лепше. ЈОВАН: И то нећу, нисам ја Немац.

Зар се тако од ноблеса иде! Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На!

капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не имали. ЕВИЦА: Мој Василије није такав. МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда изилазити.

ФЕМА: Угурсуз, кад могу прве даме и фрајле, ваљда и ти можеш! ЈОВАН Ја то не могу, макар ме убили. ФЕМА: Види се да ниси створен на господство. Нека, ја ћу. ЈОВАН: Оћу ли га донети? ФЕМА: Апорт!

Једна нема косе, узима туђу да своју руготу сакрије; е, и то је мода; ајде прави локне, натркачи иј на очи, макар вид изгубила, и макар како стајало, то мора бити, тако оће мода. ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!... Сун паурентр. САРА: Уј!

косе, узима туђу да своју руготу сакрије; е, и то је мода; ајде прави локне, натркачи иј на очи, макар вид изгубила, и макар како стајало, то мора бити, тако оће мода. ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!... Сун паурентр. САРА: Уј!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Не, неће се отровом то путовање завршити. Неки ће свемир поново да нас створи. Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори. У камену спава мало сунце што ће нас осветлити.

Чујеш ли звездани систем мога крвотока! Понављам: неки ће свемир поново да нас створи макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори над претњом црног и отровног неког сока.

Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места где горим, макар кроз смрт до истинских врата.

Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места где горим, макар кроз смрт до истинских врата. У погрешном распореду речи утешно време можда ћу наћи.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ До смрти ће о томе причати а сутра ће већ разуме се бити там–тама, макар и да отерају беле духове. — То вас забавља, да их плешите?

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили! Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!...

Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше... Па ће липсати, Макар то било и догодине!... СТАНА: Безобразниче!... Хајдемо, Спасо, Да за видела конак нађемо!

А лепше би ми уву годило Да му је турско име пришио, Па макар Хасан!... ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!... ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим.

Они су надмоћнији бројем, боље оружани, вичнији рату — они ће потискивати па макар стопу по стопу. Чему се имамо надати у најбољем случају? Да се одржимо до позне јесени. Али по какву цену?

, па ствар може узети врло озбиљан облик. — Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке.

Па да је бар откуд год макар И оних враних гавранова што их народне песме спомињу да облећу бојишта, те палим јунацима кљују очи црне.

ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да уграбиш још који тренутак живота, да поживиш још мало, макар још мало...

— Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти. Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му драго. — Не, божа ти вјера, господине, немо' ми кварити ћеиф сад на ови вакат.

— Две мање него ти, Трбо. — 'Ајде, бре! — »Трбо« мало поћута, па онда додаде: — Мопе, нека смо ми живи и здрави, па макар ми ти и украо папе.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛX Чујеш, лане, чујеш ли га, Где прижељкује, — Мисли да га нико не зна, Нико не чује. Макар да га боли љубав, Он је негује; Ох, како је љубав дивна И кад тугује. ЛXІ Заспала си.

једна стена, У њој урезаних некол’ко имена, — С њима с’ певô, плакô, ништа им не скриви, — А сад су ти мртви, — макар да су живи. ЛИИ Тетка Мико, уђи и ти У мој оквир црни, Одатле ми најдавније Спомене разгрни!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али он ни да чује.“ Јер командант пука треба да извести позадину да је прелаз извршен, макар сви изгинули. Главно је да он оправдава себе... Људски животи не коштају га ништа...

из које су цаклиле светле очи, племените, дрске, смеле и одважне, које су стремиле истом циљу, да сможде противника па макар се занавек заклопиле. Ћутали су. Командир прелете очима преко свију. — Јесу ли сви ту? — Сви су!

— Ш’а ’оћеш?... Душу? — Јок!... Ништа... ништа ти нећу, не-него да јашеш ово „коњче“. — И онда одма’ идете? — Макар ишли... Јаши ти, игумане, и путуј. Радослав опкорачи ногом и седе на леђа коњу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

А Пачић није макар ко у нашој старој поезији, и далеко од тога. Иако један Вуков дописник, а без икакве сумње и Вук сам, имају за њега

Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука.

Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди! Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас, јуноше! Је ли право да то стари раде?

Да — (остаде ми што у перу!) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да би било више рода.

убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је ништа, макар да је тужно, — Кривица се на другог обара.

Волем једног Србина Нег’ туђ цео свет, Макар да га одева Злато и скерлет, И кад будем умрети, Кћер ћу моју заклети Нека љуби Србина, Слатког Србина. 1837.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Један је Шаћир Пулац. Нема и стотина!... Шаћир Пулац, онај зулумћар што је за турског суда сто пута, макар, за часном трапезом ручô... — Ма да, чоче, тај! Зулумћар?

Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван! Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог

тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати макар један осредњи цар, јер смо се ми, Србови, одавно зажелели царева. Писарчић: Добар је вами и наш цар.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сад сам се решила: чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до руке. Друкче не могу с тобом да изађем на крај.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Дединца. На другог старијег песника, Д. Матића, подсећа поезија Јована Христића (1933). Макар утолико што и он у спонтаном, колоквијалном тону износи ерудицијом посредовано искуство (Старе и нове песме, 1988).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.

И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи. Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.

— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. — Ама, хајде забога, седни макар. Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази. Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10). Он се сеје преко Беле недеље, »макар само једна леја« (СЕЗ, 14, 32; 19, 33). Не сеје се у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 11).

Тога дана треба почети орезивање винограда, макар свега 2—3 гиџе (СЕЗ, 14, 26; 16, 71). Лозу треба резати и на Светог Матију, 24. ИИ п. н.

трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447). Довољно је да се испред вампира стави или макар да му се само покаже г. трн, па ће бити онеспособљен или отеран. Г.

трн, па ће бити онеспособљен или отеран. Г. грана мора се иза мртваца држати у кући макар само једну ноћ (ЖСС, 345). Да се мртвац не би повампирио, забадају се такође у гроб г. шиљци (ЖСС, 343).

ИИИ), у те дане не треба те године ништа сејати ни садити, јер ће крти све појести, макар и после седам година (ЗНЖОЈС, 19, 199).

Кад лончић — вели Вук у напомени — »стане врети, онда онај за кога се чини мора одмах доћи макар гдје био: ако је врло надалеко, он дође на трсци (мјесто коња) јашући«. Куманика или кокотац (мелилотуѕ оффіциналіѕ).

Ћипико, Иво - Пауци

— Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је! — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! Њима остаје.

Не нагли! — Да не наглим?... Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио! Е неће... И диже се и пође по кући.

неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао. Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао.

Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном таквом призору и да пошламим отуд некакво јадно, штуро задовољство.

У реду, ја знам да је он монах и да му је забрањено обраћати пажњу на жене, али зар није могао макар неким најситнијим знаком показати како ме примећује. Барем толико.

Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било још избораније и уморније него што је сада?

Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било још избораније и уморније него што је сада?

су модре попут иловаче, укочене у задњем очајничком покушају да нешто изговоре, ухвате још који дах ваздуха или макар само то да остану отворене као да не пристају да за сва будућа времена постану непокретне као окамењене.

Не верујем да је постојао неко на Кули ко се уздржао да макар нешто не зуцне о томе. Био је то један леп подстицај за разговор и само би мутав човек био у стању да га пропусти.

Кад се Лауш врати, а она трбух до зуба? Хоће ли њу отерати а Дадари (Дандари) отфикарити муда? Хоће ли макар бити мушко? Да ли је луд тај излапели старац, какве су га ојле спопале, зар да остави тог ждрепца и мирно да оде?

да су оне с те стране биле подржане старцима који су у Дадариној живахности видели нешто од своје прохујале младости, макар она била далеко штурија, и, наравно, дечацима који су у њему гледали слику свога будућег изгледа.

Да сам и сам био снажан или макар обичан човек, да ме Свевишњи није овако унаказио још у мајчиној утроби, вероватно би моје занимање за војску и моје

Дадара ме обично одмери хладним презривим погледом и одврати нешто грубо. Дадара Кад би се тај Доротеј макар крио, кад не би тако пркосно, на наше очи, пељао те ништаке. Не, он као да тера инат.

крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд дозивајући неког ко би му помогао да се макар склони у хлад са сунчеве пржине. Све сам видео као на длану.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова? Ах, ја сам видô, макар да је крио, Траг на рукама од хладних окова: Изроди нек се тога знака стиде, Он, нема сумње, из Србије иде! 1886.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Светлост свих тих сијалица засењује нам очи, ми их морамо покрити рукама. Погледајмо, макар и кроз прсте, доле у дубину. Под нашим ногама се бели ужарено море. Ми смо на крају нашег путовања.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога. Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (одбија): Не, не, Ташана! Не могу, не једем ја то! ТАШАНА А, то мораш да ми учиниш. Мораш, макар само да окусиш. Јер ја сам се тако радовала мислећи како ћу тиме да те изненадим, зарадујем. Седи! Сад ће Стана донети.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Осетила је тако госпа Нола да јој је суђено да макар једног Швабу на свету заволи. Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред

Свеједно, она има макар страст. Свако нешто има. А шта имам ја, и шта сам имала ја? Какве су моје страсти? Од мушког света, волела сам највише

) Вече је испало сјајно, приход друштва био какав никада. Замерало се Павлу једино што није свирао ништа српско, макар ван програма. Та ситна околност, како већ бива по паланкама, поживела је дуже но што је требала.

Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот. Платон приреди, макар само у мислима, ручак, позове госте, и тек онда почне философирати.

Рим, дај ми Рим, Господе Боже! па макар отсад писао на италијанском језику само... Ето видиш како је човек личан!... Покажи ми дакле слободно шта си написао

Марко је био очајан, путовао да га „макар на леђима донесе”, али није успео. Средњи син је у паду с коња оглувео, отишао у калуђере, и у манастиру, као добар

Увек се надала бољем, јер је понекад и бивало боље, макар само у илузији. Постала је Јана сујеверна; веровала у добре и рђаве дане у недељи; пребројавала слова на фирмама, и по

Знаш ли шта ми рече Морфидис једном приликом? Не, не, нећу да ти кажем: Морфидис је бестидан кад говори о потреби макар ванбрачне деце. Јелена малчице поцрвене, и нагло устаде да нешто спреми. Очи јој дивље, али инспирисане.

Све је то било и природно: у туђој маси, он је жив оригиналним својим животом макар у десет процената. Вредно је било посматрати Грке пред Ускрс, све Грке без разлике.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Желити би међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

Сто иљада пушака, топова и мачева код тебе ће бити мало зврцање кукуруза. Твоја ће рука више Турака одсећи, макар да ји нигда нећеш видити, него Краљевићу Марко. Само срчан и слободан буди и не дај се да те којекакве жене плаше.

без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар песницом.

Представи себи, макар је и живота стало, из тамнице га избавити, а оће ли је потом по обичају он из благодарности узети или неће, о том она

Штавише, она је, као и многе друге, тако за капом чезнула да није нимало марила макар је само госпођом Чимпеприч или госпођом гимнософистицом без сваког предиката звали; — што млоги на овом белом свету,

доброга тона да пред госпојама на колена пада, и своје к њима високопочитаније с већим комплиментирањем него макар каква млади наши гавалера окретаљка изјављује.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила. Било је и других, још нежнијих разговора.

Колико сам пута био већ и замочио перо, у мастило, па се ипак уздржао. — Али запишите, молим вас, запишите макар један стих! — шапћу вам њена уста „рујна“. Ја понова умачем перо у мастило и понова се уздржавам. — Молим!

Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила! Сећам се и једне своје необјављене песме из тога доба: Ја те, Фани, љубим, Јер ти је стас

Осуде те, изреку ти пресуду, па макар она гласила и на двадесет година, тек ти знаш рок и догледаш крај својој невољи, ма колико далек он био.

— Одиста, одиста диван принцип: што већи обрт, макар и мања зарада. А овај... ја ћу скоро, је л' те! — Да, да, ту сте...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али кад Енглез почне да говори француски, е то је као кад би неко стао забадати прсте у ону торту. — Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу...

Види јој зубе, види зубе! — вели Живадин. — Бре, Драгиша, ништа не знаш. Она ме подсећа на сан летње ноћи, па макар забадала прсте у ону твоју торту. Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо.

Када бих имао да јој предам неко саопштење јурио бих право у том правцу, преко ограда од камења, макар ишао и пешке. Али пошто ми је издато наређење да батерију доведем, то сам морао отварати добро очи, да ли је тај пут

Молио сам Бога да ми створи макар неку путању с леве стране, куда бих се упутио ка оној батерији. Пут скрете мало налево, али као за пакост, преда мном

Сваки је мислио да се дохвати само онога врха, да пољуби своју груду, па макар тада умро. Учињен је последњи напор. Онако десетковани, заморени, у једном заносном јуришу, као у трансу, трупе које

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тренутак макар само - далеко од ове земље, јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога

Најзад говорити слободно и до краја. Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи цела мисао и да би се одахнуло.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је? Када би бар могао да врати лице војника, па макар истога часа погинуо? С тугом се сећао чак и ђаволова лица. Помоћи није било.

Можда Незнанац у црном огртачу и једно и друго скрива под својом капуљачом? Одлучи Дрвосеча да га нађе, па макар ишао до краја света! Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.

Нису били макар ко ни Балзак и Гогољ, на пример, па им се десило да су једно хтели а друго написали. Ако је стварно био песник, па ако

Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији. Њен победнички хероизам — макар и сувише идеализован, макар и измишљен — обилато је хранио клице будућности у тешкој садашњости.

Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији. Њен победнички хероизам — макар и сувише идеализован, макар и измишљен — обилато је хранио клице будућности у тешкој садашњости.

ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио! Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио? Знаш ли, зете, — не знали те људи!

Сеја брату тихо одговара: „Вољан буди, мој рођени брате! Ја ћу поћи за ког ме ти дадеш; ја б’ вољела за млада јунака, макар нигђе ништа не имао, нег’ за стара, макар богатога; није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је коме драго“.

Ја ћу поћи за ког ме ти дадеш; ја б’ вољела за млада јунака, макар нигђе ништа не имао, нег’ за стара, макар богатога; није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је коме драго“.

гдјекојим народним приповијеткама које казују како је тко имао три (или четири) живота, па му нитко ништа није могао, макар га и двапут (или трипут) убио, јер му још иза тога остаје један живот...

За писање крвљу в. бел. В, 11. Баш ћу поћи, да нећу ни доћи, тј. поћи ћу, па макар се не вратио жив. Све му каза од краја до конца, тј. каза му све од почетка до краја. Од његова страха великога, тј.

зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи сваког који је обучен у талијанско одијело зову Латинином, макар био кога рода и закона“ латински — талијански, католички Левант — Мала Азија левер — војник кога цар плаћа Леђан —

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

млеко кравље И цицвару док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил на цести Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не

села путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар босу, амин! Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне.

— повика Стриц. — То те већ сутра чека. — Их, нек ме само Паприка једанпут кљуцне, ето ме теби у Тепсију па макар се одмах у њој испекао. — Примам те, добар си друг.

Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа. Тек су почели да планирају гдје ће смјестити грађевину, кад се Николица нешто

Не губећи много времена, Луња скочи на ноге, отресе сукњицу (као што би урадила свака дјевојчица, па макар с неба скочила!) и трком појури у прво љесково шипражје.

Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец.

Кад кажете да се ћути, ја ћу ћутати, па макар ми у њедра ставили миша. Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школи, Јованче озбиљно рече: —

Лијан витешки махнуо патрљком свог штапа као неком сабљом и одбио да изврши наређење: — Пољари не вежу дјевојака, па макар то биле и хајдучице!

ВИ Окупаторска власт, Нијемци и Талијани, нису знали за шалу. Од поробљеног народа одузимали су све оружје, па макар то била и стара пушка кремењача, нека дотрајала кубура или покварена револверчина.

Кад би негдје пронашли сакривено оружје, стријељали би домаћина куће, па макар он био и старац стогодишњак. Туђински освајач брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им оружје и власт и

— Па дабоме да неће, него ће лежати мртав па макар ти сто година над њим сједила! — поче да шмркуће Стриц и тешке га сузе облише од пусте жалости над мртвим собом.

Блажено жмурећи, отварао је уста, па да му је она ставила у њих макар и метално дугме, он би њега, чини му се, у сласт појео. Та како дугме!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

никакво чудо што је и Мане кујунџија — чапкун-Мане названи — морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије а оно макар као епизода.

и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући. Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.

и он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву, — постаде борац за истину, правду и слободу.

неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала богу, нико није „скочидевојку“ узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у Свету Богородицу Габровачку.

њихове породице још досада, хвала богу, нико није „скочидевојку“ узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у Свету Богородицу Габровачку.