Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има крајева у којима је хришћанско становништво живело у страху од рођења до смрти. У неким крајевима Македоније неће причати како су се тукли са Турцима или Арбанасима, већ како су успели да испред њих побегну или да се неким
Више казују њихове лирске песме, нарочито оне из западне Македоније и са Косова. Имам утисак да су ове две области биле средишта у којима је и постала већина ових лирских песама и одатле
из централног типа иду у великим масама у Америку, и први који су прешли море били су људи из јужне и западне Македоније. Међутим се Арбанаси централног типа држе и даље балканске печалбе.
Становништво праве Македоније јужно од Велеса и Прилепа није никаква препрека српском ширењу на југ. Док оно има врло нејасне трагове српске
После српско-бугарског рата 1913. год. Србија је Букурешким миром добила вардарску долину и област западне Македоније. Утврђено је да је бугарска пропаганда од 1870. до 1912. године, дакле, за време од 42 године, била површна.
Западномакедонски варијетет Најбољи представник централног типа је становништво западне Македоније, од планина Јакупице и Бабуне на истоку, до западне обале Охридског језера и леве обале Црног дрима, обухватајући тако
Код њих, као и у Солуну, превлађује дух „работе“. Док Динарци, Косовци и становници западне Македоније уносе у све односе, у мисли, у пријатељство и у љубав, осећајност често врло живу, ови јужњаци остају увек људи
Ова је сува сујета особито распрострањена међу грађанима и међу школованим људима. Словенско становништво јужне Македоније не допире до мора или само местимично.
Битољско-прилепска група (западномакедонски варијетет) Ова је група у централној котлини западне Македоније, у битољско-прилепској котлини, и јако је утицала на становништво свих осталих котлина и долина ове области.
Овај готово неприродан начин живота главна је одлика скоро целог мијачког племена. Мада становништво Македоније уопште иде у печалбу, ово је најпотпунији тип словенских печалбарских насеља.
Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу. И по другим црквама западне Македоније има њихових дрворезачких радова од веће или мање вредности.
Многобројни су и досељеници из неких делова западне Македоније, нарочито из прилепске околине и из Пореча, мање из битољске области.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
31. Јеротеј у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије. он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац.
Изгледа да је био родом из јужне Македоније, из грчке или цинцарске породице,13 потписивао се разно: Жефаровић, 3ефарових, Зефаров и Зефар.
Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у
Србија и Црна Гора су се додирнуле. Србија се готово удвостручила, ослободила целу Стару Србију, већи део Македоније, један део Херцеговине, дошла до врата Солуна, повратила оно велико место које је некада имала на Балканском
Још пре рата 1912—1913. почели су се јављати писци из Старе Србије и Македоније, међу којима заслужују пажњу два приповедача: Старосрбијанац Григорије Божовић и Македонац из охридског краја Анђелко
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса. Небеса. ПЕСМЕ СУДБА На сињем мору Лађа једна броди; Да могу само знати: Куда је судба води?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту доби од Филипа, који се у међувремену попео на краљевски престо Македоније, писмо у којем му овај поручиваше: „Нека ти је знано да ми се син родио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Има и ћевапчића. Баш као испод „Македоније“ где смо као студенти одлазили. Ако пристајеш да одбијемо онај позива тамо ћемо слатко поразговарати.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уз то ваља имати у виду да се косовско становништво често селило на север, а са југа, из Македоније и данашње Грчке, притицали су нови досељеници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365. Своју власт учврстио је „у западном делу Македоније над територијом која се ширила од Призрена до испод Костура и од Вардара до албанских планина...
Мрњавчевић Јован Угљеша „био се учврстио у источном делу Македоније са главним градом Сером. У једној својој повељи из 1368.