Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Били су ту: Пупа Хава, Хозн, Аладин, Калауз, Хапац, Кило, Лепи, Цока, Баћко, Маки, Цимер, Бураз, Вито, Цига, Бел Ами и још неки момци из млађих разреда.
»Зажмури и издржи тих петнаест минута док не обуку Љиљану!« мисли Маки док седи у салону. Пред њим се налази један од оних дванаест дана у години које је у календару заокружио црвеном бојом.
Она не сме постати блазирана већ у својој петој години. Она се мора научити правим вредностима! Маки се концетрише и пази на сваки покрет. Најмања глупост и изгубиће свој дан.
Прошли пут се прехладила јер сте је водили на Саву... — Али на реци је... покушава Маки да безуспешно одбрани Аду, но сиви човечуљак га прекида: — Не занима ме ваш поглед на ту ствар.
Све што желимо, уколико и даље мислите да виђате малу... Маки га више и не слуша. Забавља се кружећи погледом преко свог бившег затвора, поново види педантерију која му је ишла на
Обојица се осмехују: веома! То ти је живот, мисли Маки! Загребите само мало кожу неког шимпанзе и испод ње се истог часа појављује џентлмен!
—Шта је то такси? —Аутомобил који стоји пред железничком станицом... Битка је значи отпочела, помисли Маки, пре него што рече: —То су аутомобили којима се вози само отмен свет!
—Па-па, срце! Сада је његова! Читавих девет сати који представљају неокрњени комад раја. И за тих девет часова, Маки мора исправити све њихове глупе лекције — спасити је да не личи сувише на своју мајку.
Мора је научити да буде жива за само девет сати! Деветочасовни универзитет за девојчицу од пет година! Маки јој говори да је новац само глупа одштампана хартија и ништа више, да се може јести и ван оног недељног стола
—Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав. Одвозе се у Дечије позориште. Маки све врема посматра кћерине очи како у полутами сјаје од усхићења.
Љиљана стегнутих прстију навија за Срећног принца, кога булумента протува затвара у буре и хоће да баци у море. Маки је стари познаник глумаца, јер их често вози на вересију по граду.
Дочекују га као зверку. Потпуно запањена призором маскираних јунака, Љиљана седи ужаснута на колену вође разбојника. Маки је поносан што је она једино дете из сале које изблиза може видети свет из снова.