Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. — Не могу никуд да се макнем од њега! Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— чу се из кујне глас јаросне гђа Персе... — Шта ће сад овај лонац овде кад му ту није место!? Чим се само макнем корак из кујне, одмах се направи вашар!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си? Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ — Ако их код куће оставим, не смем никуд да се макнем. Како чујем, овај је поаран, таки ме грозница вата, шта је с мојим новцима. А, ово треба да престане.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Немци су ме бар пуштали по два сата у шетњу око бараке, а она ни да Чује: куд год се макнем — идем и ја с тобом! Ево сад, оће да је водим негде на Нову годину!
Богами! Што је најгоре, где год се макнем, натрчим право на оно њихово чувено питање које ме мазне право у дијафрагму: „Где ћеш за Нову годину?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Па иди у собу, лези. ГИНА: Не могу, не могу да макнем. САРКА: Да те поведем? ГИНА: Нека, иди ти у своју собу па ћу ја већ лако. САРКА (прилази јој).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда. Забрекну ноге, па ни да макнем — одговара пешак, вадећи из мараме крижани дуван.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
гноја и сукрвице, саћеш да видиш, потприштило се, поцрнело, укочило ми целу ногу, сева у препоне, не могу да се макнем! Кад притиснем прстом, остане бело, а, кад пустим, опет полако поплави. Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У МАГЛИ Магла влада светом (ил се спрема). Од ње се више одвојити нећу. Чим завесу макнем: већ на мене слећу Димљиве латице цвета кога нема. Ево бежим кроз њу, из ње, али споро. Мање ми се ноге као у корњаче.
И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом. Мре у зглобу воља да се макнем с места. Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела!
Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као да има очи које продиру кроз мрак, кроз зидове, кроз ствари, да ме виде свуда, апсолутно свуда, где год се ја макнем, да ми се подсмевају, прете ми и подсећају ме на оне три проклете петодинарке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота. Колико видим, нема метра где не лежи мртав или рањен војник. Моји болови су све јачи.