Употреба речи макни у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно:

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А ти сад хоћеш тако?... 'Ајде, господин-Жико, макни малим прстом!... МИЛАДИН: Ја велим, господин-Жико, да ти учиниш твоје, а... ја већ знам моје.

Ћипико, Иво - Пауци

знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се! Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности