Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро?
— ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро? Ди сте за толико? — Ето, обилазим, овако стара, сирће, синко.
— »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те. — Е, оздравићу ја, ’рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Херајн! Врата се отворе. Напред чика-Гавра а за њиме Чекмеџијић. — Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију! Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.
— Изволите сести. Гости седну. Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе. — Па, како сте, госпођа-Макро? Ал’ вас давно нисам видео! Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.
— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро! Морате да ме пецнете. Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.
— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро? — Тако ће нешто бити! — Видиш то, Љубо! Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!
— Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом.
— Па шта би вам фалило! Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра! Је л’те, госпођо Макро? — Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи. — А шта нам фали?
— запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било. — Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.
— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе. — Не би’ рекао! — А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић. — Шта ми је до вас, ви сте ожењени! — Ја немам жене.
Започне јој курисати: — Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро! — Молим вас! — Више вредите него ма каква девојка! — Немојте ми баш тако ласкати!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та чињеница је следи. Да ли се тако осећа Црнац на Југу, жена у педерском клубу или макро на конгресу сифражеткиња? Било је касно да ма шта поправи: тек тада схвати да це налази у крају где је кафана мушка
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара
/ Немој, сине, изгубити душе:/ боље ти је изгубити главу,/ Него своју огр'јешити душу!") Макро у народној традицији другује са свим важнијим епским јунацима разних времена или им се супротставља и својим