Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула је упутила на тетка-Макру да се од ње још боље о свему извести. И гђа Сида се реши да се и не разговара пре са поп-Спиром док се најпре не
Гајдаш је отпратио најпре г. натароша и гђу му, а затим тетка Макру, и најпосле принципала и принципаловицу кући. А Шаца је био тако раздраган да није никако могао да иде одмах кући,
Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос, а тетка-Макру преселио код таста.
Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л’ већ? — рече и изљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.
— И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин попа, све; и твоју маму воле!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује. — Но, како вам се допада мој Љуба?
Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру. Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра. — Мислим, — дода Пинтерић.
— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко. Зажелео сам се видети је. Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до
Оде код госпође Макре. Она га лепо дочека и части га. После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.