Употреба речи максима у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Црни Ђорђе, по други пут, после оде с војском и Јагодину очисти. Онога кнеза Максима, који је провео из Београда Кучук-Алију, кад смо после с војскама на Београд дошли, изведу нам преко Топчидера у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Што се не би написао какав леп капетан?! Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића. Биће две године како је добио чин капетански.

да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана.

— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а

Црњански, Милош - Сеобе 2

То је била већина тог села, те године, а путовала је под командом капетана Максима Зорича. Зорич је био кривоног, тежак човек, али лепог лица, са великим, округлим, детињастим, очима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Митрополити су на своју руку чинили неколико покушаја: такве су биле школе Максима Суворова у Карловцима и у Београду 1726.

1724. Синод пошље међу Србе свога преводиоца Максима Суворова, који се био учио у Москви и Прагу, да организује школски рад код Срба.

драмом, и брзо постао »наш млади Шекспир«, како су га називали по омладинским дружинама и у омладинским листовима. Максима Црнојевића написао је још као врло млад ђак, 1863.

Поред тога дао је и Перу Сегединца (1875, 1882, 1887). Дуга и мутна народна песма о женидби Максима Црнојевића, са својим скроз романтичним догађајима и романтичним колоритом, морала је привући пажњу једног у толикој

оригиналност, на првог преводиоца и популаризатора Шекспира у српској књижевности, и на драматичара који је написао Максима Црнојевића, једно од релативно најбољих драмских дела романтичке школе. СТЕВАН ВЛАД.

(Београд, 1912). 1914. изишао је у Београду његов превод Максима Ларошфукоа. Као писац, Ускоковић се развија и још није дошао до пуног израза свога талента.

И Бранислав Ђ. Нушић је у томе правцу, идући за стопама Максима Горког, дао мрачну натуралистичку социјалну слику Иза божјих леђа.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што

Мир! Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) — Тако! Деца скрстила руке, па гледају у Максима. Он настави: — Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер

Е, па шта ћете! Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница. Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

— Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1. СОФИЈА И ЛЕПОСАВА СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота?

Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер. МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши. КУМ: За то је вредно и потрошити штогод.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса. Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.

— »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре. Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао?

Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом. А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се.

»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

О овом послу ја сам већ читао био некога Максима Пелопонисиотскога књигу на влашком језику и знао сам је као наизуст, и могао сам се о том дишпутати да се земва пода

На исти начин доброга мојега благодетеља, господара Максима Куртовића из Требиња у [Х]ерцеговини, Ту сам најпре познао; и он ме је всегда радо виђао и на свом квартиру дочекивао

По петмесечному одсуствију дођем у Корф и нађем ту два писма која ме весма оскорбе. Перво — од Максима, гди ми даје на знање да на три месеца по | нашем растанку зачну се велика смуштенија у Албанији између помесни[х]

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Та максима — „буди оно што јеси!” — елиптична и наоко бесмислена, као што су готово све максиме у којима се кондензира једно цјело

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу

о Марку; описе мегдана у песмама: Бановић Страхиња и Марко Краљевић и Муса Кесеџија; описе битке у песмама: Женидба Максима Црнојевића, Женидба од Задра Тодора, Бојичић Алија и Глумац Осман–ага.

војводе Пријезде, Болани Дојчин, Смрт војводе Кајице, Секула се у змију претворио, Битка на Крбавском пољу, Женидба Максима Црнојевића, Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића

Тамо пре и потпуније спада песма коју Зоговић не наводи, Женидба Максима Црнојевића, у којој је некадашња периферија немањићке државе средиште за себе, али у процепу између Млетака и

колико је она — као песимистичка визија — блиска другој стравичној песимистичкој визији самога старца Милије, Женидби Максима Црнојевића.

51 ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА Подиже се Црнојевић Иво, те отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу

Подиже се Црнојевић Иво, те отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу шћерцу дужда од Млетака.

Латина нек ми срету у пољу сватове: неће бити љепшега јунака у мојијех хиљаду сватова ни у твојих хиљаду Латина од Максима, од мојега сина, сина мога, мила зета твога!

Ал’ ето ти дијете-Максима, сребрн столак носи у наруче; у сто сједе Црнојевић Иво, да с’ одмори, да му чизме скину. Како сједе у сребрна

Како сједе у сребрна стола, очи му се одмах отимаше, те Максима погледује сина. Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест

снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и

лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем ти се, како тамо кажу, грднијега у хиљади нема од Максима, сина Иванова.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

наше српске просветитеље нам прве, и ми смо их по дужности с почитовањем миловати: тројицу светитеља: Саву, Арсенија и Максима.

Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога. Докле мало подурасте таки га даде на књигу учити му се и он како бистроумљив и хитлен бијаше наскоро подобро

По братњој смрти и опет Максима, ако је и калуђер, поче га канити краљ и сва господа нудећи га нека прихвати те официје деспотске да им не прелази

и убојица, Вук, ни Мађар ни Србљин, опора, сурова људина, те њему поклони краљ ону деспотину и он како онамо дође, та Максима и прогна одонуд. Инди, што да чини преподобни Максим?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности