Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Проклет био час, кад си ти ступила у моју кућу, то ја знам. ЈЕВРЕМ: Но, Максо, сад под приклад! МАКСИМ: Шта си ме ти опет заопуцао с твојим ексерциром: оћеш да је сасвим поквариш.
(Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.) МАКСИМ: Лепо си почела.
Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.) МАКСИМ: Лепо си почела. СОФИЈА: Немој тако, Максо, та ти знаш, да ја свом душом идем да ти угодим. Нит ме вици шетња, нит ме види честито црква, па све ти није право.
МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу. СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати? МАКСИМ: С баловима да ју удам!
Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је?
12. СОФИЈА (с еспапом), ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Ево је; но, јеси ли купила? СОФИЈА: Јесам, и врло јевтино, Максо; не би се надала. МАКСИМ: Да, гледај да ми тиме замажеш очи. СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино.
МАКСИМ: Шта си стала као лутка; допада ти се, како је кум леп! СОФИЈА: Е, то је већ много! Јес чуо, Максо, буди и ти једанпут човек. МАКСИМ: Ја сам човек, али ти си моја злосрећа.
КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја. Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис. МАКСИМ: Па ајде да се мењамо.
— К оружију, непријатељ се приближује! 2. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Но, како је било на балу, Максо? МАКСИМ: Питај ту, што је тако лепо учиш. СОФИЈА: Само тако каже, а видила сам како му је било повољно.
Гледај ти безобразнице, тек што је ступила у туђу кућу, пак побеснила! СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи. Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак?
3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам? НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе.
(Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш? МАКСИМ: Ходи, слатка жено моја, ево ти кључ од сандука с новцима, ево ти кућа; располажи, уређуј како
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име? — Је л’ мени? — Теби, да. — Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.
Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми.
Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. — О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Ви, Штајне, не заборавите да у овој кући пустог ћара нема. Немојте да опет испадне нула више!... А ти, Максо, немој као онај твој сат на салашу, да једно показујеш, а друго удараш, јер ја видим шта показујеш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо! Ако л̓ благо повратити нећеш, кунем ти се богом истинијем, напријед ти ни крочити