Употреба речи мала у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— говораше богаташким поносом занесени крчмар. Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг. Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. — Људи, што стојите? Помагајте! Избављајте!

Сто дуката! Чујете ли ви? Ја сам упропашћен човек! Шта стојите! Ја ћу звати полицију у помоћ... Мала гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош,

Проклетници!“ Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села. Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу

Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и

Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа

1871. БЕЛА КУЋИЦА Давно је то било, ал’ тек има још људи који се сећају како је наша мала Србија у оно време изгледала. Путови како је богу воља!

Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кућица. Она се разликовала од осталих тиме што је била окречена, бела као снег!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добпа ужива! Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.

Зато нека деца ови стих Овидијев добро науче и нек се боље њим ползују: „принципиис обста, серо медицина паратур, цум мала пер лонгас цонвалуере морас: Почетку противстој, позно се лекарство готови кад се зло чрез дуга усили закашњенија.

96 Кртина и мати њена Мала кртина почне једном говорити матери својеј: „ Мамо, ја видим смокве”, пак опет: „Мени замириса тамјан, а затим: „Мамо,

Примечаније Мала, но преполезна о празниках књижица, господином Јоаном Мушкатировићем, пештанским сенатором, остављена и издата,

Ово је мала вешт, коју ја по возможности мојеј милој рода нашега јуности сприопштавам; али ће служити за искру чистога небесне

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров

Све се пуши, чиније, кутлаче! Ја га посадим у чело трпезе! И лепо му кажем: Ако ти је ова кашика мала! Ако ти је и ова велика мала! Ако ти је мала и ова највећа! Најбоље би било да једеш лопатом! 2.

Ја га посадим у чело трпезе! И лепо му кажем: Ако ти је ова кашика мала! Ако ти је и ова велика мала! Ако ти је мала и ова највећа! Најбоље би било да једеш лопатом! 2.

Ја га посадим у чело трпезе! И лепо му кажем: Ако ти је ова кашика мала! Ако ти је и ова велика мала! Ако ти је мала и ова највећа! Најбоље би било да једеш лопатом! 2.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” и одемо даље. — Кажу ми: кад је мала вода, онда скаче преко камења, које се млого из воде види, и брзак причињава, те се букови беле.

, мирно, пристојно, постојано ФЕНДРИК, нем., заставник ФЕРМАН, тур., писана султанова наредба ФИЛЏАН, тур., мала шољица за кафу, без дршке ФИРШТ, нем., кнез ФРАЈКОР, нем., добровољачки одред, добровољац ХАЗНА, тур.

, лекар ХОТЈА, рус., макар, иако ХРАНИТИ, слов., чувати ЧАУШ, тур., пандур ЧЕТОКАИК, тур., војни чамац, мала ратна лађа ЧИНОВНО, Рус. слов., пристојно ЧИТЛУК САЈБИЈА (САХИБИЈА), тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

Док ето ти помоли се на врата Тиосав; и у нега за појасом мала пушка и некака дугачка ножина. Погледа Трпка, насмехну се једва приметно, па упита: • Како, ћир-Трпко?

— Све је то лепо и корисно: али, опет, ти си, ето, сама у кући, па ти је заувар макар и мала помоћ и олакшица... — Та Огњан ће ми сад о Петровудне изучити и остати код куће...

реченице) љуљ — уродица у пшеници Макља — нож са дршкама на оба краја, служи за дељање дрвета мал — иметак, благо мала ручаница — доба ручања (око 10 часова), ужина маса — имање банкротираног трговца или презадуженог сопственика, од

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи.

својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека —

Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима...

(силав) — појас за оружје синија — низак округао сто за ручавање слота — нешто огромно, врло велико сребрњак — мала пушка, пиштољ сребром окован срма — чисто сребро, сребрни новац стинути се — охладити се, стегнути се субаша —

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

270 ЧОВЕК И ПАС 271 ЦРНА ПЕСМА 272 СРЦА 273 ПРИЧА О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА

И зашто не оста твоја књига мала Кô гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскрвнула није Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала!

Пенуши се талас и мирно целива Слано црно стење на рубу обала. Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира.

) Минуше за застор од спаваће собе. А опрезно тада за њима, у часу, Два мала и бела Амора с камина Направише једну невољну гримасу... Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.

Од тога у опнама јајета под њим пренуше се и слатко затреперише тек зачети животи... Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника.

да се отворе оне крваве руке, високо у небу; изгледа да обухватају у своја наручја све просторе у тој леденој ноћи. МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао

МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа,

чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке.

Затим јој је нашао мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг и крвав.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд.

али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти, масно-жути, али не мршави образи, мала уста с поверљивим контурама, велике руке, аљкава униформа, а као снег бела кошуља и као млеко чиста сабља — све то

ИИ Наша школа била је у једној простој дашчари. У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина у којој је и фамилијаз спавао. Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.

Тако сам ја њу учио. — Од тебе се, оче, — рече владика — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? — Мара — Да је благословена! Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Не знаш ко је дебљи, поп или попадија. И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна

— Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал. Једна мала кућица и баштица.

с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице: поп Спира и гђа Сида седе, а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара

Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока, витка, и блеђа у лицу, а увек се тужила да јој

Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело! — мишљаше у себи, и хитро дотериваше косу и одело на себи.

Тако је брезобразан... — Какви су они — вели гђа Сида зевајући — таки им је и мачак. Настаде мала пауза. — Јуцо... јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну...

Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина која затрпа читаве

Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина која затрпа читаве куће, — тако је и тај глас од

— смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми је и ’нако мала плáћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје! — С драге воље, Нићо! Е, фала, фала.

Ержа се стиди, али игра, и једнако се извињава Проки да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари ватру пире, А на мене русе шире! Ију-ју, ију-ју!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Била је ситна, мала... Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи. Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да

— и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити. — Изволите сести.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Овај овде господин видео га лично. — Где та видео и ко је тај, Бога му није то мала ствар. — Ко сам да сам. Ено вам пред зградом Посланства његових ствари и дипломатске архиве, све је увезано,

маглом и њоме одвојен од оних осталих правих рањеника око њега, што су му се у оној њиховој скромности чинили нека мала божанства, он је осећао како страшно прља лепоту оних рâнâ мушки стечених и како би сав онај срам што му је онако

О јадна, мила моја мала, опрости ми, јер мало после она и теби неће веровати.“ А она га је својим влажним широко отвореним очима гледала

— Је ли, а пише ли ти мала Жана из Клермона? — Мала Жана из Клермона? Па њу је већ прихватила млађа генерација. — Лажеш. Још те јури по Паризу.

— Је ли, а пише ли ти мала Жана из Клермона? — Мала Жана из Клермона? Па њу је већ прихватила млађа генерација. — Лажеш. Још те јури по Паризу. — Знаш ли шта?

Дабогме, ово је време пролазна зима, а пролеће иде... — Пролеће је у Клермону. — Живела округла, мала, слатка Жана из Клермона! — У Клермону се родио Паскал и ту се родио први Југословен после Косова.

У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи. Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи.

Африка

пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!

Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.

Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима. Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући између колиба, налик на људе, притрчавају да нас виде.

од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра. Мала је с оцем била остала уз пут у Феркасандугу, тако да јој не могу лично изразити своје наде.

Кола су тако мала да једва могу стати све моје ствари на њих, и пре но што пођем треба да се опростим са својим црним слугама.

Предео је био бескрајан, а наша кола на њему: мала покварена играчка. Шофер је радио на расклопљеној машини а сви наши црнци били су око њега.

Он не поима контрастне атрибуте за исту ствар. Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација. ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3. КИР ЈАЊА и ПЕТАР ЈАЊА: Ту ти писму дао кир Диму? ПЕТАР: А?

Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг. Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа. Да треба право ићи, то знаш; но најлепше ћеш право ићи ако угнеш крштине унутра.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он се беше населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је Темишвар изгледао као мала слика Вијене. Због раскошног живота војске, варош је била добила надимак „малог Беча“.

Била су то мала, брза, црна, путничка кола, тако рећи само један сандук, постављен црним, свиленим велуром. Сандук, који је висио са

“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала. Изгледала су мала; игра коњских ногу, и точкова, била је брза и ситна, као играчка, али су се ближила.

Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле. Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.

Иако се чудио, шта га снађе, Исакович се упусти у ту игру, као да му је то нека мала сестра, коју нема, али коју је нашао.

Госпожа Шмерц, једна мала старица, одевена у црну тафту – која је, кад би излазила у варош, метала шешир, пун ружа, на главу – мирисала је сва

Имају безбрижан живот, док су ждребета, лепши него живот јагањаца, које људи кољу још док су мала деца. Имају сретан брачни живот у ергелама, на широким пољима, на зеленим утринама.

Требала би му само млада жена. Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица. Та мала собарица, плава, врло млада, са црним шепутом од велура, око врата, лепушкаста као лутка, баш је кроз трпезарију

Исакович је црвенео, као и мала собарица, од таквих разговора. Он је покушавао да се провуче кроз врата и нестане из трпезарије, а да се, при томе, на

Викао је, да је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава. Капетан је слика и прилика заводника жена.

У тренутку кад мала собарица Валдензера хтеде да изиђе на врата, Исакович угледа шафољ, који је била, да га изнесе, упртила, погрбљена.

Причао је, после, братенцима, да је та мала слушкиња била, сва, као од порцелана. Кад јој узе шафољ, и кад јој опет рече да иде, он јој помилова лице, као што би

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер говораше — да ми како ова мала и привремена почаст ону велику и вечну не одузме? Или да ми не рече Авраам, или још тачније — Бог Авраамов: „Добра си

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Чакавски дијалекат, кога уосталом брзо нестаје, ограничен је на неколика мала језична острвца у северној далмацији и у јужној Хрватској, на јадранска острва и на средњу и западну Истру.

Ова су племена остала мала и број њихових чланова се није осетно увећавао у току векова. Напротив, рашка племена, насељена у зеленој динарској

су се развиле најтешње везе између братстава у Катунској нахији, која су се прва почела покоравати једном старешини. Мала катунска племена су се удружила и признала за општег старешину цетињског владику из племена Његуша, из братства

Они од владичиних рођака који би се истакли у ратовима постајали су војне старешине. Мала теократска држава трајала је тако више од 150 година, и тек је доцније постала цивилна монархија.

Најзад, јадранска пристаништа сењске обале су мала, примитивна и готово без трговинског значаја. Лички рељеф је сличан црногорском.

Тим је посавским католицима блиска мала група католика који су пореклом из Далмације а досељавали су се у Босну у току XИX века.

За земљорадњу су једино погодна мала карсна улегнућа И врло ретке долине, које су кратке, дубоко усечене и увек уске.

и Муне) и зову их Ћирибирцима — као и северно од карсног језера Чепића, у Истри (села: Шушњевица, Брдо, Јесеновик и Мала Краска).

Ова је мала Република „имала стварнији и значајнији утицај на општи покрет европске цивилизације него државе сто пута насељеније“.

Настанивши се у вароши ови су Динарци врло брзо стекли мала богатства, прилагодили су се начинима и укусу госпара, старих породица, и сматрали су за особиту част да буду примљени

Са косовским становништвом су и два села изнад Грачанице, Бадовци и Ново Село. То су мала земљорадничка села, збијеног типа, са малим кућама од ћерпича, покривеним сламом или ћерамидом.

Ово је мала област, а и као таква није једноставна, већ је подељена у неколике географске целине, у којима се народ разликује.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком.

Продавац колача натисну низ вашариште, а његова мала шатра закачи се за нечија кола и отпраши на сасвим другу страну.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ

ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се

ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом

Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом Лошињу. Мала ала, када јој хране фали, може да смаже целу државу Мали. У подне просто хоће да прсне или скрцка парче Мале Крсне.

У подне просто хоће да прсне или скрцка парче Мале Крсне. Мала ала, у сукњици на фалту, за вечеру поједе острво Малту. И уопште, деца из те мафије прождрљива су из географије.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту. Разбијена је само ова мала касета, која је иначе закључана и у којој ја држим своја писма. Из ње је, види се, украден један део писама.

једног професора универзитета, прослављеног научника, великог научног писца, и све то жртвовати, дозволићете да није мала ствар. ПАВЛЕ: Ја мислим да је жртва и већа, јер то двоје младих извесно везује љубав, а ви би и то разорили.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је одударала од тамне позадине.

- Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце. Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу.

Изнад нас, у тамноплавом небу какво се виђа на сликама Ван Гога у последњој, већ лудачкој фази, летео је авион. Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо.

- рече окренувши ми леђа. У том питању било је толико усамљености да за тренутак осетих како губим дах. - Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо!

- приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда.

барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама. Мала вештица је трчкарала поред мене као да читавог живота није ништа друго радила већ се провлачила кроз шевар.

- Зашто ћутиш? Чини се да те је она мала смотала баш сасвим? помакао се и ја сам сео до њега. Он је врхом сандале нешто као шарао по асфалту, а очи су му

- Извини, на три једнака дела: и мала Туркиња је умешана. Рекох да баш сад идем по њу. Бакутан ће ме мање подозриво примити у кућу ако будем у друштву

Какве ноге! Јеси ли видео оно испод сукњи? Оно? Оно? Кладим се да мала има комисионске груди! Шта, шта си рекао? Ништа. Купи нове уши, Рашо Војводићу. Нове уши? Боже драги, Томо!

Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају.

Требало ми је пет минута док нисам схватио да плаче. Та мала луда! Кроз пола сата, кроз сат, у реду, све ово ће се завршити и ми ћемо се наћи на скели. А онда, а онда?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо.

Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала. Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.

— Па ко би ме овде на чарди намалао? — Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. — Па хајд’ нек’ буде.

— Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.

Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала. Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио. Сасвим је погођен.

Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена. Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје.

— Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена. Мала сала. Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно

У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама. Ту је већ и банда, или оркестар. Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”,

Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.

нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња ноблбал — бал за отмен свет, племство Ој,

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пошто му је било стало да их што пре крене, потера коња до ужади и даде наређење шајкашима да крећу. Настаде мала гунгула у чамцима, и људи поскакаше да још једном погледају своје.

Крвавим прстима, за које се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака у шаци.

све то, погледом упртим у њено остарело лице са збораним подваљком и висећом кожом под ушима, брадицом која беше врло мала и јабучицама црвеним које су се виделе под белим прашком, расутим по целом лицу, пуном црних, намештених младежа.

Виде звездано небо, виде шуме, на другој обали, два мала острва насред воде што су се црнела. Била је потпуна тишина.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Вештица зазире и од ових биљака: ватрене траве, ловора, луча, мака, пшенице, проса итд.¹⁴⁹ Мала деца најчешће се штите од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке, маказа — који се стављају

¹⁷⁹ Осим гвожђа, од метала се често користи и сребро, односно као амајлије мала деца носе сребрни талир, минђуше и разне сребрне „џиџаре“: сабљицу, пушчицу, лептир итд.

(К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр.

(К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр.

Низак социјални положај детета види се и по његовом облачењу. Деца, посебно лети, иду готово гола. Мала деца су много лошије, неугледније обучена него одрасли припадници патријархалне заједнице.

Он не поступа тако зато што не воли своје дете, већ зато што по прописима важећим у овој култури мала деца и брига о њима спадају у тзв. женске послове, па су самим тим и нешто што је „нечисто“.

“²⁴ И мала помоћ детета на селу веома је драгоцена и по свом значају велика. Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца

У играма представљања, драматизовања, учествују углавном мала деца, затим женска деца и групе мешовите по своме саставу.

Како су мала деца и део природе и део људског света, она су истовремено „и овде и онде“, ван уобичајеног система класификације; она

године). Узорак од 200 испитаника (9 сеоских И 101 градски) изабран је тако да добро репрезентује карактеристична мала села Левча, релативно удељена од града (50—60 км), као и градско становништво које макар једну или две деценије већ

Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1986. Грим, Ј., „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица (1814)“, у: С.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

неуке, за оне који се спотичу преко прага, који чашу испуштају из руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно сретне, за оне који иду замишљени као да носе капљицу на длану, за оне који

се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Једанпут бисмо приметили да мала казаљка стоји на шест, а велика на дванаест, и не бисмо се честито ни окренули а казаљке су поново стајале на шест и

И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у Вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали.

Газило се до колена кроз љуштуре семенки. Али мала Одри ме је спасавала – нисам примећивао ни тај град, ни његове биоскопе, ни становнике, ништа.

И тако, уместо нас, генијалаца, који смо годинама претили Европи, у Париз оде мала дактилографкиња. Испратили смо је на железничку станицу са цвећем и натегнутим шалама. Била је бледа.

Тражим се по тротоару. а не могу да се нађем. То је Хелен. Пат. Меги. Лу. А ово је мали Пјер. Мала Жоржет. Мали Том. Мала Пат. Мала Хелен. Мала Меги. И њихова деца ме гледају такође кроз двоглед изврнут наопачке.

Тражим се по тротоару. а не могу да се нађем. То је Хелен. Пат. Меги. Лу. А ово је мали Пјер. Мала Жоржет. Мали Том. Мала Пат. Мала Хелен. Мала Меги. И њихова деца ме гледају такође кроз двоглед изврнут наопачке.

а не могу да се нађем. То је Хелен. Пат. Меги. Лу. А ово је мали Пјер. Мала Жоржет. Мали Том. Мала Пат. Мала Хелен. Мала Меги. И њихова деца ме гледају такође кроз двоглед изврнут наопачке. Богзна шта им је све напричао о нама.

Французи! — Да прошетамо? — кажу успели момци. Зашто да не? Док Хелен, Лу, Меги, мала Хелен, мала Лу, Меги и мали Том накупују неке ситнице — свирале и папуче. Шетамо, а мене хвата страх за Београд.

Французи! — Да прошетамо? — кажу успели момци. Зашто да не? Док Хелен, Лу, Меги, мала Хелен, мала Лу, Меги и мали Том накупују неке ситнице — свирале и папуче. Шетамо, а мене хвата страх за Београд.

Шта све нисмо чинили до тада да се спасемо отровне лепоте априлских ноћи? Лутали по горњем делу града, стизали пред мала камена гробља обасјана месечином, хватали се за зидове и од њих тражили помоћ, желећи да заборавимо пискове локомотива

Потребно је само прићи столу и казати: »Хоћеш ли са мном?« То је све што треба да се учини! Мала девојка у стаклима Пуфкових наочара постаје све већа и већа.

Било је потребно читаво мало лукавство да се стигне на време до партнерке за плес: читава мала тактика да би се брзина денфовала, а на лице навукао равнодушан израз у тренутку кад се прсти дотакну девојачког

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Валај, згоднији и од Крцуна, а његова раста и скопости — рече Маркиша. — Нако што је плав! Око принципа заврже се мала препирка, јер Крцун, Перо, пристав, Анђе, Горде и оне три претржнице тврђаху да су га виђали, али се не могаху сложити

Смеђи брчићи дијељаху мала округласта уста од права носа; образи му бјеху такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на

Од Срба одвоји се двије стотине људи под вођством кнеза Драга, те у највећој врлети освоје одмах предња мала утврђења.

— Па зато!? — Е, па то није мала ствар! Грдно је то кад се њечије јунаштво смањује. — Па ти нијеси био у томе боју!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Наклоност, познанство, то су малене ствари. Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?

) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Змајева песничка радионица је једна мала, увек бучна и увек упослена воденица подигнута на широкој реци друге половине XИX века.

то је, рецимо, тренутак кад се лажигаће замењују дугим панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би);

хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици (Нарав се мења); пусти

део, открива у призорима, монолозима, сликама: Зар свака сељачка кућа у овом оскудном потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене руке, слабашна

Могла би се сачинити права мала енциклопедија сељачког искуства и понашања од заокружених фрагмената и описа којима обилују ове приче.

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз

Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф. У том се смислу издвајају још Фифи, Он, Три мала воза, Мамине Ташне и татини џепови, Свађиице.

Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање. Игра која је дала оваква мала поетска открића није била ни безазлена ни лака.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Наскоро затим умро је у Бечу. Главни књижевни рад његов је његова мала историја српског народа, која је 1765. изишла у Млецима под именом Краткое введеніе въ ïсторïю происхожденïя

Нашто мртви словенски језик, који разуме само једна мала мањина и који је туђ и неразумљив народу? Учити тај језик значи губити драгоцено време, а »само простота и глупост

Он је нешто радио и на поезији. 1800. штампана су у Будиму два његова мала спева, једна ода о просветном напретку код Срба и Стихи каковымь образомъ любовъ у браку сохранити можно.

КЊИЖЕВНА ВРЕДНОСТ. — Чисто књижевна вредност романа Милована Видаковића је мала. Његово дело је мешавина претераног фантазирања и непрекидног моралисања.

марта 1838. Давидовићев чисто књижевни рад је незнатан. Као ђак публиковао је 1812. у Будиму два мала списа: Списания училищна од И. Јагта, и Наставление къ благонравію од Ајзенмана.

Први његов оглед у томе правцу била је Лажа и паралажа (1830), мала комедија карактера, у којој се исмева лажно и површно туђинско васпитање, са много локалног, чисто српског, са лепо

Није обухватио онако широку галерију порока и слабости људских као Молијер (Стеријина је збирка типова мала), али је у нас створио комедију карактера и нарави, и држао је на доброј висини.

Тако је у јулу 1814. изишла Мала простонародньа славено-сербска пєснарица, прва књига Вука Караџића. Она садржи 100 лирских, »женских«, и 8 епских,

Искрице су мала књига, али богата садржајем, пуна јаких мисли и благородних осећања. У 33 »искрице«, већих и мањих афоризама, Томазео

Ти први радови Атанацковићеви, чија књижевна вредност је врло мала, одговарали су ондашњем књижевном укусу и имали су успеха. Подунавка је о њима 1846.

У времену од 1877. до 1888. изишло је пет свезака његових приповедака. 1902. изишла је у Мостару још једна мала збирка Последње приповетке. 1879, издао је путопис С Дрине на Нишаву.

Он пише са планом, врло пажљиво и врло савесно, и поједине његове приповетке у погледу финоће израде су мала савршенства.

Милићевић, Вук - Беспуће

на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна

и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор. Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру

У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем. Мала, проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве

Сремац, Стеван - ПРОЗА

са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује

— Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.

— Не, без све шале — вели Јова — имао би’ за нешто да те замолим. Мала је ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено. Није много... лако ће ти бити да ми учиниш...

Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав,

и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један добар, избиран комад ужичке пршуте, печенице назване. Мала кафаница, али добро ради. Ту долази разноврсна публика.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Боже, Боже, до неба ти фала! Ето амо иду деца мала, Тек што мајка од сисе одбила, И пустила из својега крила, Па већ, брате, таки соколићи, Већ се учи бити

“ Што ће баба, није фајде, Већ је у кут села, Пр „Дела, бако, дела!“ „Два детета, кô ви мала, Мајке своје не слушала, Па зато и Бог покара“, — Тако заче баба Мара.

На своју верну он је стиска груд, Не ћутећ де јој свака дркће уд, Он жарко љуби њена уста мала И не види одунда руже бежућ.

Али пуче једна пушка мала, Пушка мала, ал' још мања шала: На њу Туре шчека Милутине, Замрси му мозак у тиквине; Звекнуше му празне

Али пуче једна пушка мала, Пушка мала, ал' још мања шала: На њу Туре шчека Милутине, Замрси му мозак у тиквине; Звекнуше му празне бакрачлије.

Јоште гледни старца Милутина: Грдне ране допао старина, Лева му је саломљена рука, Ал' је мала то за њега мука: Старац кликће: „Благо ли га мени! Дивно л' деду и себе замени!

Под Турчином доро ми се слегâ, А Миленко уставио зека, Па Турчина на мач бритки чека; Турчин гађа, пуца пушка мала, Али пушка мисли да је шала, Баш у главу Турчин Србу згађа, Згађа добро, но лоше погађа: Опали му ту дивну кићенку

Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу

Над извором густ лад он прави; „Збогом, место, вода вели, моје!“ Јер га мора сад да остави; „Благо мени!“ мала тица поје, Јер је нема нико да растави: Са тицом би весô певô јако, А са водом тужан бија плакô.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте... А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и

Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове. Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим

В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.

Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала. Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.

Црна јој коса у дугим курјуцима пада низ леђа. Очи велике, црне и покривене дугим, тамним трепавицама; уста мала, пуна, набубрела, али не црвена већ тамнорујна као од велике ватре, опрата, погорела.

Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених и поређаних женских хаљина.

Видиш ли? СТАРИ ДАНИ Шта има сад тамо да видите? Ништа. Проста, мала варошица, опкољена виноградима и брдима. Са удаљене станице довезете се кроз винограде.

Да ли што је било све претрпано? А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.

Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора. Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали. Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице

У том увелико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу. Кућа је била мала, сниска. Око куће била је пространа башта. Башта је била лепо уређена са чистим, засађеним алејама.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се

Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај. А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап?

Спроведимо му само бисаге до мале оне лађе земљане! Непомична је лађа мала та, непомична, ал' своје путнике најстрашнијом брзином одвози. Спроведимо му пртљаг, браћо, тај.

љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога Бала, Филишћану знак побожја: — паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у грлу јој

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица. Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне.

Како су ове новине веома ретке, а нарочито њихови додаци, то је у науци настала мала збрка око првих објављених народних приповедака.

Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да успостави присан контакт са старим безименим

Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха. У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку.

И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати; онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Бог с нама, тако ни Турци не говоре! ЉУБА: Е мајка, то није забадава. Она оће да је невина, њежна; видиш како је мала и ситна, пак јој такав и разговор. И ја сам почела тако говорити, али ме је баба испсовао зато.

АНИЦА на пенџеру шкрипи зуби. АДВОКАТ: Другог спасенија нема у овом случају. ФЕМА: Али, господине, цела ће се мала смејати кад чује да се Фема с Аницом помирила. АДВОКАТ: Ништа, ништа, разумете ли? Ја вам кажем.

АДВОКАТ: Ништа, ништа, разумете ли? Ја вам кажем. А ја мислим да сам ја бољи него цела мала. Хе, хе, хе, гледајте ме како се руменим. ФЕМА: Не могу, господине, како ћу се с таквом фландром помирити.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

кућама, лезбоси пред позориштем, пешкири у драгстору, силеџије на задњој платформи тролејбуса — све је против тебе, мала моја, сви би да те довате, сви би хтели да се увере да немаш ништа под мајицом, него да ти груди стоје онако, саме од

и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш кажем жени: погле, колко је израсла мала из комшилука! Оћете ли од бута или од бубрежњака? Сувих ребара — нестало!

Па, професионални шетач какав сам ја, мува се прилично по вароши, а та мала је непрестано била напољу: често сам се питао спава ли уопште то дете код своје куће?

Пре неки дан видех да моја мала Ана носи ону широку трапезасту хаљину без Струка, и учини ми се да је не носи без разлога!

још једну грмљавину, а љубавници се враћају да још једанпут кажу једно другоме да се више никада неће забављати! Мала Анчи ми је тако, најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у

Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама.

пуној промаје и будних настојника, добијајући хронични бронхитис, а о дистонији неуровегетативи да се и не говори. Мала је покупила страшне речи, а? Јер, уопште узевши, наши су клинци, знате, потпуно без ловијановића.

А свађате се — можете само у купатилу. Којешта! После сам отишла до свог чамца. Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку.

Пошто су ми набацили комплексе да смо страшно мала, мада симпатична земљица, испричах им причу о зецу: — Дакле, тај зец — почех — мазнуо је нешто више ружица него што

да онај изнад њега мора данима богомдано право да га масира, шетајући се дуж цртаћих столова: „Опет сте задоцнили, мала моја!“ Била сам болесна и аутобус је каснио, а умрла ми је и тетка! „Нека се то више не понавља!“ Неће, обећавам!

Краљевство и, уопште,тако пропадне ствар са гостовањем на Острву, али сила је она, Светлана — извући ће се већ мала Светланица! Ето са каквим светом треба да проведем још пола године, уколико, наравно не будем окинула разред.

фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам „слатка мала дивљакуша“! Како то да схватим?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

І 34 БОРАЊА 35 ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА 38 КЉУЧ ОД КУЋЕ 39 І 40 КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО 41 КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС 42 МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА 43 МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ 45 БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА 47 ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО 49 СВЕТИ

У ГЛАВАЧИЋИМА 38 КЉУЧ ОД КУЋЕ 39 І 40 КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО 41 КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС 42 МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА 43 МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ 45 БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА 47 ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО 49 СВЕТИ САВА: УРАНАК 53 ПРЕТРЕС

ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ САВИ 197 *** 200 МАЛА ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА 201 *** 202 СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У

Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис. МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА Бунца здјела подбјелом. Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће.

шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице... МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ Баца лонац кљукове: куља пара собицом. Размиле се стрàвчићи: двоји, троји, четвори.

Извуци се, кртице: пламти лампа лептиром, бијел-лука чешњеви љускају се с вјèнчића. - Мала соба, бувара. У бувари бỳвчићи. Зукте муве златњаче.

Дише пшеничник, мек као сунђер. Младицу купа рибар калуђер. Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.

- Кyћа наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног

*** МАЛА ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА Кафана „Марина“ налази се, идући с падине Дорћола према Дунаву, у

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, царица! АЛЕКСА: Морате јошт знати да је њена земља врло мала, да јој приходи нису ни као моји. Унд курз унд гут: ја сам предузео себи само девојку узети, а она је удовица.

Јелица: Па како је господин барон био на балу и играо с царицом кад је тако мала? Мита: Е, у царском двору знате да су сви великаши, пак није никакво чудо што је и царица била велика, или, као што

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО

ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ

Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка?

Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан.

Дивовски клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак

Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада.

! Јутрос га рано појео во.“ Кад стигли кући, паника права, у соби дивна цурица спава, а кућа мала, сређена, чиста, сија ко роса с ружина листа. Блиста се патос, прозори, зид. Сва три прљавка спопадне стид.

Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба. Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише.

Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала.

Ти можда не знаш, бакин анђеле леп, дедица Јован — већ је одавна слеп. МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из

Ти можда не знаш, бакин анђеле леп, дедица Јован — већ је одавна слеп. МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад

Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ова је двоспратна и пред њом једна клупа и више столица. Неколико младих људи стоје и разговарају. — Ово је моја мала, — каже жена за девојчицу која јој се баца у сукње. — Како се зовеш? — Хуана. — Да ли си ваљана, Хуана?

Има ли и слике ваше матере? — Да, да, ево овде су моји родитељи; ту сам и ја сасвим мала. Смешно? — Личите више на оца. Је л̓ ово ваш брат на слици поред вас, или...? — Не, мој вереник. — Близу венчање?

Његове очи су пуне суза: — Мала је боловала већ три дана и моја жена се већ разбољевала што ниједан доктор не може доћи на острво и што ћемо је тако

Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици. Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.

— Савршене девојке. Иду већ у школу. О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона? Мала се толико збуни да, отворивши шачицу, умал не испусти новац. — Немојте их мучити.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре — и веселе траје, А деца се мала облизују само — Та деца смо, деца — а шта друго знамо!

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

4. Када човеку свака плата изгледа мала животна размена тесна и права на трајање уска и безукусна самога себе треба да сабије натраг у љупки оклоп пужа

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година. Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка.

ТЕТКА: Па, видећемо! ДАНИЦА: Ја бих тако волела да се вратимо у онај стари стан. Била је, истина, мала кућа, али смо имали баштицу, а после, не знам, али ми се тамо допадало, можда и зато што сам скоро цело детињство

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили. У почетку, то је била мала разонода за мене и као неко задовољење за све оне придике које ми је одржао командир.

Очи већ стакласто сјајне, али још влажне, зуриле су непомично негде изнад наших глава. А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви. Скидосмо шајкаче. — Друже...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад? — Е, не могу довека жалити... свему има краја.

И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку. И гледа наивно, као да је мало у свету

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

поворке попраснути - порасти посиграти се поиграти се преврлија - који се преврће (игра речима) прегачица - мала прегача, кецеља пређа - вунени, памучни или ланени конци, распоређени по дужини и састављени упредањем; 2.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала, нежна, баба Јула. Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у Загајце,

Прекопута католичке катедрале, била је српска Саборна црква, са двором владике, од мрамора, и мала школа мог српског учитеља Берића, код кога сам учио четири основна разреда.

На једној старој барци возим се дакле до бродоградилишта рибарских чамаца у Журкову. То је мала каменита увала, са кафаном, једним финансом, са лупом дасака и стругањем боровине, испод стена, на копну, и под једним

Него онај мали додатак у тежини, на десном рамену, пушка манлихерка, која је тежила, чини ми се, 3¾ кг. Та мала разлика у оптерећењу доводила нас је, после 30 до 40 километара, до правог беснила.

Сви су били љубазни према њему. Само, кад узјаше коња и поведе батаљон, мала деца у Нишу трче за батаљоном и погађају.

У возу није било осветљења и виделе су се само сенке. Мала деца лежала су, на поду вагона, око наших ногу. Изнурен, нисам могао ока да склопим.

Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем. Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође.

Последњи је дан у овој години. Пред вече је стигла мала, црна лађа, која обилази острва. Рекоше ми да ће заноћити код нас, јер ће, ноћас, бити чуда.

Сав је крај засађен купусом. По блату, дрвене, грдне обуће људи остављају траг, који је као мала лађа од блата. А над зеленим пољима, бео повез жена, које се враћају у села, лебди по мраку, као далека, мала једра.

А над зеленим пољима, бео повез жена, које се враћају у села, лебди по мраку, као далека, мала једра. Лица су сва у комадима. Носеви, вилице, чела су четвороугласти, и црни. А очи мокре на дану, и увек мутне.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.

све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.

И докле мати на груди стискава Чедо — звездама мала јата броде Анђелске душе невиних жртава. ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што

Жега, Када се зноји И у хлад бега— Али на гумну вршај стоји! Сви су на послу — жетвено доба— А она, мала — грозд у руци— Седи и гроздић боба. Кад изненада, вијор...

Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше знаке Ручицама обема Да је глува и нема... — — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала деца по улици...

То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са

” Министар га премести. Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме,

Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина. Прође неко време, па се појави један млад човек, који изд

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети? — Ако је тата добар тата, Треба га и са малом платом волети.

Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре.

Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца. Моја улица је чудна и мала Кротка и тужна, као овца, Ни два трамваја ту не би стала Ни два трамваја, ни три основца.

Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три! Мислио је: брак је мала услуга, Што се даје накратко, под дејством Тренутног осећаја, и од супруга Ослобађао се, већ сутрадан, бекством.

Тешко је ухватити закон женству... Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству... Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...” „Гле, како јој је зена заискрила!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Јаје европске јегуље је мало, провидно зрно пречника од прилике један милиметар. Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што чини да се она одмах почиње лагано дизати ка површини воде.

Та је стишљивост врло мала: један литар воде, изложен притиску воденог стуба од једног метра висине, смањује се за 4 милионита дела своје

свију страна; пошто је притисак пропорционалан површини на коју делује, а ова је код сваке поједине честице микронски мала, свака од њих у стању је поднети свој део притиска, а све скупа подносе целокупан, интегрални притисак на организам

У велике вршке увек се ставља и по која мала, густо оплетена, за хватање сићушних организама, који би ушли у велику вршку, али би, пошто је ова ретко оплетена, из

је врло проста кад се ради на малој дубини, одмах испод површине воде: то је, кад су у питању ситни организми, обично мала конична кеса разапета на металан оквир од врло густе мреже и сплетене од танког и јаког свиленог конца.

Округла врата, притврђена јаким челичним завртњима, нису пропуштала ни кап воде. Са једне стране кугле била су два мала прозора са пречником од 20 сантиметара; они су били од цилиндричног кварц-стакла дебелог 7,5 сантиметара.

Апарат има облик шупље металне кугле чији је пречник свега 45 сантиметара. На кугли се налазе три мала стаклена прозора од дебелог кварц-стакла, један, на самоме дну кугле, служи за снимање, а друга два за пропуштање

би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици требало да буде, али се понекад ствари дешавају и другојаче. Мала бретонска рибарска варошица Пемпол, из чије смо се луке овога пута отиснули на океанску пучину, чувена је као гнездо и

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

призри и ва многа вамени, сија не по достојанију бо тебе похвалу принесох, н по силе малаго ми разума, темже и мала вазмаздија чају.

На моја мала приношења погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава... ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала? Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега?

ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат може какве силе пут ње зијевају; за двострукост ни мислит не треба!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.

Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: —

Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико као да је она какав стар чов|ек.

несрећа није догодила, да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их

погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.

Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и

Марко ју је водио. И сам ваљда осећајући да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, | на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.

Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је

У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата. Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.

Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире

И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да

маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена. Главна лица: један п е с н и к, једна ж е н а. — Ах, каква срећа! И ви сте на балу. — Случајно, Госпо...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу.

О њима се у опште мала брига водила. На Павлов дан, тога љета, дјеца криомице савише по киту цвијећа, па пођоше раније но обично к учитељу.

Тако скоро у једној кући на Цеклину, питам: „Камо она мала?“ — „Малу зову мајком већ“, одговори ми њезина иста мати, смијући се. — Ја се прекрстих.

Петре овдје ти! Лука, Марко, ти Чевљанине сједи, сједајте. Што ћу вам ја, кућа мала, а вас много. Може вам бити!“ Сердар је све то изасуо онако у душак, не чекајући ничијег одговора.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је. — Свак’ је од свога мала господар. — Тешко оном ко у својој кући служи туђа господара. — Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ.

— Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре.

— Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

— Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају.

био неки гласовити јунак и велики хајдук именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити, пристала би мала дјеца за њим, говорећи му: „Аџе Рамо, добар ти си“! — а он би им на то одговорио: „Хвала богу, јер не могу“!

Слуга јој одмах донесе велики грозд, у којему је унутра била скривена мала змијица, која је уједе и зада јој суђену смрт.

Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје у гробу од веома грешног човека.

“ 5 (Кад остану два играча) Еци, пеци, пец! — Ја сам мали зец, Ти си мала препелица — Еци, пеци, пец! 6 Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!“ Други: „Да жмуриш!“ 5.

(Човек вуче овна за вуну) 37 — Ја довека натраг ходим и репове напред водим? (Мутавџија, длакар, струнар) 38 — Мала башчица ситним трњем ограђена? (Очи и трепавице) 39 — Мање од зрнца, брже од зеца?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ И тако Бог уреди, те у свију људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН.

место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати, онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан.

” И тако Бог уреди, те у свију људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. Крене једно јутро царев син у лов.

Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха. У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку.

Насмије се отац пут њега, но и уздахне говорећи: „Јадно дијете! што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити.

Не постаја мало дође и једна мала вашчица, стане се око ње умиљавати, а она јој одломи парченце погаче па је узме на крило, почне је миловати, и хранити

Кад тамо а то мала колебица, непочишћена и у њој ватра раштркана и већ се згорела. Она лепо узме метлу па почисти колебу, ватру склони, и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А то, ако би и било тешко, треба по могућству одстранити. ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

Амин! СТУДЕНИЧКИ ТИПИК (ИЗВОДИ) ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, Светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго! Што дикла — навикла, брзо ће он опе дупе на киблу!

) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација! СТАВРА: Лака му црна земља! ИКОНИЈА: Очајан дан за пратњу! Много пада!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ова моја никад незаборављена и непрежаљена мала сестрица у петој години возраста показивала [је] особиту красоту и остроумије и да је живила, била би совршено подобна

Кажу за некаква митарства, по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја

Гди би[х] год видио најмању девој|чицу, мислио бих у себи: ово је мала мати человеческога рода. Од онога незаборављенога дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје

кажњавали у школи финик — смоква, дрво, цвет фиргаз — палица од танког прућа за кажњавање деце у школи фортеца — мала тврђава фортуна — срећа, судбина фтори — други по реду фторник — уторак хад — подземни «доњи свет» у коме живе

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња... Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо.

је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница. Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр. Бакоња уђе у кујину.

То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. Ако се ноћу који устави, онда би се вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније

Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу. — Баш ми трибају мала клишта. Ајде и’ донеси из вигња! — рече Срдар. Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.

— Кључ је понија Јерковић! — Јето ти сад! — вели гвардијан... — Ајде у вигањ, па донеси шта триба да разврнемо мала врата. Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им: — Ја, браћо, не могу више! Једва сам и довле допра!

За њим оде и Дувало. У томе се Лис врати са оруђима, те он, Мачак и Бујас почеше развраћати мала врата. Фратри се шетаху око дворишта. — Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчије не може бити! — вели Тетка.

Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од

Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!

— Сад виђу каква је губа! Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију! Ајдемо к Балегану кроз мала врата! У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке

Разуми се, триба најприје да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже... — Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?

Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред

Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори. Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти. СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео. Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове. — Док су мала, и мушка деца носе ђинђуве — рече Ђорђе згрчен иза Толиних леђа. — Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни.

Размекшало се и погосподило; зелен капут носи. Усне му се подругљиво скупише. — Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом.

Где то беше?... Мала радња у дворишту на Сен Мишелу. И Елен. Где ли је сада она? Очи падоше на кревет. Ову чегру је мајка ткала.

Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов

Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима. Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита. Пази како намигује овај десни!

Обузе га чудно веселе. Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом, ситном, без краја.

И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу. Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш?

Анђа је дојила преживелог близнака Алексу и жалила се да јој је мала гладница почупала груди. Шта би Аћим рекао? Узео је дете у наручје и осмехнуо се сумњивој нади.

И ти, Симкина освето, као и теле, нећеш знати ни ко ти је отац ни ко ти је деда. Ти, несрећо мала, да знаш: они што ће да те цупкају на коленима и да Ти тепају највише ће те мрзети.

“ Понекад му дете не би ни одговарало, занесено игром. „Чија си ти, мала?“ настављао је, стидећи се. „Татина.“ — „А, како ти се зове тата?“ — „Шта се тебе тиче?

Кад му је девојчица која је била најгласнија у игри на његово питање: „Мала, где ти је кућа?“ одговорила преко рамена и презриво: „Шта си ти, брадоња?

Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку. Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност. Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге. — Сад му је боље.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Брзина којом је девојчица учила збуни старицу. Још је више изненади да мала зна и оно што она није знала. »Од кога ли је све то научила?

Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка западу, кад мала тврдоглавица рече: — Нећу на запад! — Ти онда теци на југ, а можеш и на север!

— рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече: — Не ја! — Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала.

— рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер. Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили.

Ко да побегне од такве страже? Замрља од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи

Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни

« помисли мали чистач претворен у капљицу, али се сети Сребрне руже, и задрхта: мора је наћи, мора, мора! Мала плесачица прилазила му је све ближе. »Ваљда им то није царица?

Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане.

Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли!

Када је отворио очи, око њега је све блештало. Чинило се да у сваком комадићу леда гори по једна мала свећа. »Вероватно сањам?« — помисли принц угледавши у коцки леда црвену жабу, и због нечег се сети црвене звезде.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И даље је препознавао: неко је, ево, протрчао, то су мала, боса стопала, још трапава, а у траговима тих стопала остаје прах ведрине.

и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала замка судбине. Рига од Фере није слушао Ригу Велестинца. У лето 1796.

Доситеју се, разборитом и у грозници, никако није напуштала мала просторија из које је, и кад је лежао, могао да посматра време како пролази док не пролази.

То је био призор у којем је највише уживао: чокоте са лозом што дозрева под добрим сунцем одувек је доживљавао као мала бића обдарена ведрином.

за кујну, као што је надгледао и подрум у који су, из Карловаца и Земуна, из Фенека и Врдника стизала, као поклон, мала бурад са вином. Бављење сопственим домом нимало га није ометало у бављењу другим пословима.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

243 ЦXXВИИ ДОЛАП 244 ЦXXВИИИ У КВРГАМА 247 ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА 249 ЦXXX СУНЦЕ 250 ЦXXXИ ГОЛГОТА 251 ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) 255 ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ!

Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам... и тица је мала, Што се небом у зрак завитлала; Лако ј' тици, тица има крила, Аој крила, - кад би моја била!

Да сам цветак, као што сам мала, Ја бих српском свету мирисала; Па би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А

Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја.

Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила

Јабука ћути ка' нојца иста... Твоја је дика звездица мала, Што тихо, лако небом се њија; Нојца наиђе - злато се мрачи Ал' твоја звезда све љупче сија! М.

На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми! Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба

И зашто не оста твоја књига мала К'о гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскврнила није Ни безбожна грдња ни бестидна хвала!

М. Ракић ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао

М. Ракић ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа,

чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

трепери, косо очешано Сунчевим зрацима, али врхови Брутијских Планина, боље погођени тим зрацима, заблисташе у њима. Мала једна лађица са белим једрима исплови полагано из кротонске луке. Питагора је пропрати погледом.

Кад стигоше пред Демокритово имање, један овећи врт који се спуштао према мору и мала једна кућица, нађоше онде баштенска врата закључана. Они закуцаше - нико се не одазва. Закуцаше још једанпут.

Његова искуства су му показала да та мала примеса сребра чини злато чвршћим и жилавијим. А ту тајну свога проналаска не хтеде никоме да ода, већ је прећута.

Како је жива четрнаест пута тежа од воде, Торичели је замишљао да се она не може попети више од рифа и по. Та мала висина омогућила му је овај опит који је 1643 извршио уз припомоћ свога пријатеља Вивијанија.

Њутнова библиотека била је, према скромним средствима којима је располагао, мала но одабрана. У њој се налазила дела Еуклида, Декарта, Виете, Шотна и Валиса, а затим предавања Њутновог учитеља Барова

Нашао сам се у великом дворишту зграде. Окрећем се на све стране док, напослетку, не приметих два мала сутеренска прозора са гвозденим решеткама кроз које је извирао танак дим.

„Сада ћу“, рече он, „да вам покажем колико јаке електричне струје може ова мала машина да произведе“. „Да бих био у стању да тачно измерим количину електрицитета која у одређеном времену протече

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она је писала о малој кћери њиховој која је о себи говорила: „Ја нисам више мала Боба. Ја сам велика Слободанка Николе Глишића. Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици.

— Ми јесмо, али кобилу што нема коњовоца сву разнесе. У том сам ја залазио... На самом завијутку где настаје мала зараван окретох се и угледах Николу на истом оном месту где смо се раставили. Махао је капом и поздрављао ме.

Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка. Ето мала Лела што станује до цркве, девојчица, вели видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је апотекарово;

На патосу преко пута мене, жмури командант, натмурен, строг, страшан, а поред њега уврнута мала лампа чкиљи и помало осветљава његово црно лице и ретке, мачорске бркове.

Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком,

Поред једне тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао патриотски грч, и мала сестра Роунд умирује га нежно.

Само је докторова соба у одвојеном павиљону још осветљена и дежурна міѕѕ Роунд, је код њега. Мала вижљаста, анђеоска міѕѕ Поунд, са златним коврџицама на врату и заобљеним својим трбухом у коме нов живот један спрема

Јест, ништа друго од њега не тражи мала, несебична міѕѕ Поунд, нека се не боји и не узнемирава. И љуби му руменим и врелим уснама чело које се ведри.

У наручју њеном, мртво најмлађе дете и свећица мала, воштана догоревала је над жутим, танким као игла његовим носићем.

моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза.

кад сам била мала ... овако ... ох Боже, некад, не знам ни ја, тако нешто махнито, не сећам се више, ничега се не сећам, наслућивала

све моје љиљане, диши, удиши јако, живи, радуј се, живи! Кад сам мала била, а оно је сан био шта ли, онда сам замишљала, радовала се, заплакала наједанпут ...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А пред њом мала чистина са четири кржљава багрема, која су се с прољећа разлиставала штедљиво и суздржано. Стан је био уздужно

дисања од погнутог положаја, узастопно шириле и сужавале; и у том ширењу и сужавању била је као нека пријетња и једна мала језа.

Као потврда може да послужи ова мала рефлексија: сви ми готово увијек више или мање стилизирамо своје душевне патње; сви ми знамо да њима није страна

А у томе, признат ће се, постоји изврсна мала потешкоћа. Човјек. Горостасна трагична фигура на позадини агонично раскрвављеног хоризонта, на самом размеђу између

А тамо, далеко, далеко над крововима, види се ипак једна мала капица ведрине која обећава да ће сутра можда бити лијепо вријеме. Можда чак и ведар, сунчан дан...

XXВл Једне године у касну јесен бане у наше мјесто мала талијанска позоришна дружина. Враћала се с турнеје по јонским отоцима, гдје је доживјела низ неуспјеха и недаћа.

Једно угодно филантропско иживљавање, једна права мала страст. А у исти мах, и једно госпојинско друштвено натјецање.

Додијељена јој је, доуше, мала али веома важна улога: та у ствари се ради ње, сиротог незаштићеног одвјетка славног соја, и догађало све оно што се

спонтаног заборава, моменат празнине, која је, као таква, бездимензионална, у исти мах и бескрајно велика и бескрајно мала, и које се зато, као елемента непостојећег не можемо сјећати. Присуства имају своје димензије и своје границе.

Постоји та мала жежена истиница коју сам испекао кроз кушање живота: има у слабости нека њена специфична, баш њој својствена снага,

Преко уличице, у узаном Егидијевом дворишту, из кога је заувијек нестала Калпурнија, њена најмлађа сестра, мала Алда, израсла је у дјевојку. Као да је раније нисам уопће био примијетио.

Провинција! А чудно како и највећи љубавни занос, и најјачу загријаност може да смјеста расхлади нека ситница: мала неукусност, мали лични мирис од недовољне соањираности, најмања љага смијешног.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сакупи се велики збор пред канцеларијом. Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. Људи се чуде, зевајући и протежући се.

С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. — Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао

Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве. До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. Ђурица стаде да се свлачи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ова је вода веома скупа. — Па нека је! Платићу ти. Оставио ми је бабо, хвала богу, доста мала и пара. Имам, хвала богу, оклен платити. — Добро, добро, кад је тако.

место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те усуд узме мотику и стане копати: онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1904. ПОЗНАНСТВО Милостива госпо, пардон по шест пута! Сукњу мало више држи рука мала, Па се жипон види и ципела жута. Опростите, али — подвеза вам спала.

1914. КРВ И ДОБРОТА Ту, на ратишту, те јесени кобне, Нашло ме писмо, њене златне речи, И моја мала, прастара доброта. Кратким покретом све одаје гробне И сан лешева, онако сирота, Заклони собом да земља не јечи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

високонапонске проводнике са калемом великог пречника а довољно раздвојеним да би расподељена капацитивност била мала, чиме се у исти мах спречава велика концентрација набоја у било којој тачки.

Година 1898. и 1900. понуђен је влади и можда би био и усвојен да сам ја један од оних који ”куца на мала врата”. Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене. Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву.

Недостајали су ми хоризонти банатских равница у уским улицама у Прагу. Моја мала спаваћа соба на тавану, једино што сам могао себи приуштити, тешко је одударала од живота у бескрајним банатским

желео је да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да сам морао бити веома опрезан. С друге стране, од раног јутра до мркле ноћи, боравио сам у центру града.

Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани. Будимпешта ми је изгледала некако мала, а ланчани мост, због кога ми је застао дах када сам га први пут угледао пре једанаест година, сада ми је изгледао као

Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани. Будимпешта ми је изгледала некако мала, а ланчани мост, због кога ми је застао дах када сам га први пут угледао пре једанаест година, сада ми је изгледао као

У њима сам сада препознавао многе знаке старих енглеских традиција. Питао сам се како је било могуће да једна мала нација, на једном малом острву у северном Атлантику, постане водећа светска империја интелекта и колевка велике

Била је то мала књига великог аутора. “Ваше знање математике још није довољно да би се прихватили Максвеловог великог трактата о

” У духу ове мисли схватио сам да ме је Максвел кроз своја два мала класична дела ”Материја и кретање” и “Теорија топлоте”, довео у контакт са творцима науке о динамици, а да ми је

Када смо пролазили мимо православне цркве, која је изгледала мала и јадна, моја мајка је рекла: “Зар св. Сава не би био постиђен када би дошао поново на земљу и видео ову дивну немачку

Али и тако мала, она никад није пуна, изузев свадби или на парастосима у покој душе умрлих богаташа када народ очекује да се добро

Титула је била дуга, али без обзира на то, за њу је била везана читава мала историја. Са задовољством сам прихватио овај посао и брзо се вратио у Европу поносан као петлић.

” Поред овога, постоји и читава једна мала прича. Када је Најагара Пауер енд Констракшн компанија уложила приговор на износ хонорара који је Роуленд захтевао за

Ћипико, Иво - Приповетке

Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа сада преда се, у земљу. Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је.

У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце. Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље.

— За час ућута, па опет настави: — И надница је мала. Мог'о би' сву у хлебу и вину потрошити... Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка црква, биће

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Овом приликом, разуме се, не могу набрајати ко је, када и како бележио, али дужан сам напоменути да издвојена мала руковет песама – што је можда случајно, можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ

Уосталом, колико ногу стварно има мала ноћна животиња из наше досетке? Судећи по руском језику, има четрдесет, јер се зове сороконожка.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Не могу просто да верујем! ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске коштају, па куд би ту сиромашан чиновник са малом платом, баш и кад би хтео?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса”.

Тако, рецимо, још сасвим мала Софка примећује да јој мајка стално купује нове а скупе хаљине, и не зна откуд и чему.

блиски људи имају према њој; рецимо, из пажње, нежности, љубави које јој свакодневно још као девојчици указују. Мала Софка, међутим, у очима других не види себе без оца, и види оца колико себе.

Отуда мала јунакиња добија подстицаја да саму себе у немом размишљању, па и у интимним жељама, почне доживљавати - што се види у

]”; (2) „Управо соба, ходник и кујна, и она друга мала соба, остајући широм отворене, постану као једно: осветљено, пуно, топло, а опет што је најдраже, што највише човека

„Шта има сад тамо да видите?” - пита он реторски читаоце већ у првој реченици, па одговара: „Ништа. Проста, мала варотица, опкољена виноградима и брдима”.

То није ни моћ пишчева - мада ни она није мала - да реконструише атмосферу и историјске прилике прекривене велом заборава.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Одмах је ту иза њега мала зараван, на њој два новија пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала! К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала. Воли те куца, воли те цица, Воле те пчеле, зналице цвета; За тобом трче пилићи мали, Канарица ти на раме слета.

Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће!

(Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.) Дуго је вила овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази камен да га замени: Кад већ и нами црвоточ прети, Тада се Србин Вишњића

Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала. Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?...

Са врхова, камивала Што откине то је њено, И то носи као плеву, Као сено. Стада сјури у амбисе Као да су тичад мала. — Гром са неба, то је шала. А пастира? А пастирку? А на руци њено чедо? — То гледати Бог ти не дô!

А да би нам Ђури заменика дала, И будућност сама, и она је мала. »Стармали« 1882. ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ архимандрит бездински Ко је год познавô Срце твоје право, Твоју душу белу У

Још једаред мрежу хити, па је извуче, А у њојзи копрца се мала рибица. То не била проста риба, свакидашњица, Већ је била златопера и златорепа.

се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!

»Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала. У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице, чило, „Гле, још

Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили. Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотребленије, на претеривање или, како ви зовете

Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица. Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да знам с ким ћу се мешати и у чије ћу друштво одлазити.

ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо? ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до непознатог и натраг увежбаним навикама најобичније речи ми набављају све што ми треба и не треба.

се пење слична празним водоскоцима звезди црној ко склопљено око хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна лудост мисао која се премешта из једног света у други кад великим

Краков, Станислав - КРИЛА

У малом врту се сенке издужиле. Жене у прозрачним хаљинама ваљале се по трави мекој као саг из Техерана. Мала плавојка стајала је крај мора, и пропуштала сунчане зраке кроз себе.

Трбушасти пуковник, официр Почасне легије, стисну за тренутак дебеле, длакаве ноздрве. — Сергије, Сергије... Мала Ноелија долетела је пијана радошћу.

— Хајде, толико те чекам... Њена соба је била мала и запарна. Седела му је на коленима, и раскопчавала његову блузу са крилом на рукаву.

— Цхері, носићеш ме на своме апарату, је ли? Ја хоћу да летим. Све је обећао. Мала Зизи је имала чедне плаве очи. За уста се то већ није могло рећи. Волео је због њених загрљаја.

Велики адмирал давао је гозбу. Оркестар на палуби свирао је савезничке химне. У салону су лудовала два мала оркестра. По столу се просуло цвеће. Много генерала. Плаве књегиње. Племените болничарке: војвоткиње, баронице.

— За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена. Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке.

Понеше и њега, рањеника са јуриша. Мали зелени камионети са црвеним крстом стајали су на још залеђеном путу. Једна мала Енглескиња са лицем мршавим и ситним, и шишаном косом помаже да официра сместе у кола.

Од руковања му је поцрвенела рука и утрнуло раме. Митфорд је бацао цвеће на бину, а мала певачица слала је пољупце. Душку су метли шкотску капицу на главу, и две црне траке дирале су га по врату.

Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави. — И њега, и њега, — викао је Митфорд. Мала није оклевала. На степеницама се дебела Марија погађала са капетаном из месне команде.

Петровић, Растко - АФРИКА

пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!

Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.

Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима. Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући између колиба, налик на људе, притрчавају да нас виде.

од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра. Мала је с оцем била остала уз пут у Феркасандугу, тако да јој не могу лично изразити своје наде.

Кола су тако мала да једва могу стати све моје ствари на њих, и пре но што пођем треба да се опростим са својим црним слугама.

Предео је био бескрајан, а наша кола на њему: мала покварена играчка. Шофер је радио на расклопљеној машини а сви наши црнци били су око њега.

Он не поима контрастне атрибуте за исту ствар. Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Затим је на целој тимочко-моравској линији наступила мала пауза у ратним догађајима. Ми смо се спремали на одбрану, а Турци су довлачили поткрепљења из дубине своје велике

белих црва, очи испијене, уста широко разјапљена, а из њих и у њих куљају ројеви мува; на слепом оку види се црна мала рупица коју је куршум прожегао, око ње запечена крв. Смрад да те угуши...

и острагуша, далеко беже и врани гаврани, као и све друге тице, и све живо, а остаје само пустиња, и у њој само ова мала, пакосна зверка што се зове — човек... Ишли смо даље.

Немој да ми умреш, мамо моја слатка! тебе твој Стојан воли... и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

X Девојчице, немилице мала, Што си моје срце оковала? Није оно сиротанче криво, Што сам тебе на мом крилу снивô, Жељан био, па те загрлио,

— Ал’ видим ти по лицу, Гле донô сам ти прву Пролећну љубичицу. Нежна је, скромна, мала, Душа јој мирис лева, А мирис радост буди, А радост песму пева.

Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице. ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи.

А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре. Ето нама мала света, Ето нама стан, Све милина, месечина, — Не треба нам дан. ЛВІІ Јесен била жалостива, — Сачувај те Бог!

ЛВІІ Јесен била жалостива, — Сачувај те Бог! — Седи ближе, љубо моја, Близу срца мог! Мала соба, кâ сред гроба, Ја у соби сам, А како је самовати То још добро знам. Самовати, боловати, Јадовати... ој!

Самовати, боловати, Јадовати... ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој! Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô.

Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја.

Они моле, тако својски, — Ја морадох обећати. Топчидерска црква мала, Ал’ је пуна светла нада: Како не би била нада, Србин војно, српска млада. Хај, како је сунце топло!

То би била последња ми, Верујте, не мала; А добрима пријатељма Напред велим: Хвала. ЛXИИИ Окер, кармин, ултрамарин, То су само бледе шаре, Да су сузе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пред нама се налазио непријатељски положај, тако-звана Каменита Коса. Била је то једна мала узвишица, као неки степеник, на чијем су се бедему налазили бугарски ровови.

Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке. Река се налази одмах иза ове окуке. Иза ње настаје мала равница, а затим се диже брдо. Непријатељ је на врху.

Свакоме од ових места дали смо нарочито име, да бисмо се лакше снашли. Осматрачница је била као мала тврђава. Кров је од дебелог, изолученог лима.

Био је ограђен бедемом од земље. Кроз један прорез на предњој страни штрчала је мала топовска цев. Око тога отвора земља је била као испечена, од силне ватре приликом паљења.

Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу. Била је то нека мала лађа. „Јонија“ се звала. Нас није било много. До педесет. После четврт часа дигли су сидра и кренули смо одмах.

Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена... Зуби су јој штрчали изнад усана, а једно јој око бело и стално отворено. Јадна и жалосна...

Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак. Уста мала, као неки пупољак, а зуби као бисер.

Испео сам се журно и пружио руку Арлети. Иако је њена рука била у кожној рукавици, осетио сам колико је мала и топла. Повукао сам је снажно да она готово истрча и наше се груди додирнуше. Запахнуо ме је пријатан мирис.

Немој да си смешан. Него ти си љубоморан. Часну ти реч дајем, Полета ми је причала како мала непрестано говори о теби... Аха, то ли је... Е, сад ћу ја њу да мучим. Одбио сам одлучно да идем на састанак.

Осетио сам извесно физичко узбуђење, али сам мислима био у оном малом парку, преко Изера, у оном скривеном кутку, где мала Арлета гризе усне и вероватно пати што нисам покрај ње. Друштво је било весело.

Било је заиста све то грубо са моје стране. Признајем. Али овом приликом стекао сам и једно драгоцено са знање... Та мала Арлета је љубоморна... Она је плакала. Био сам бескрајно срећан, и једва сам чекао када ћу је наново наћи.

Она се трже. По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња! — и мала Арлета поклопи лице рукама. Нисам оспоравао... Једва сам савладао себе и рекао хладно: — Дао сам часну реч.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим. Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки,

Кад је дошло да се игра Шаљивога јастучића, Бацила се мала коцка Да у руке јастук даде Или момку ил’ девојци. Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче.

Међ горама у долини, Покрај пута нетрвена, У лиснатих дрва тмини Уздигла се сива стена Дворца мала, чудновата. У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам,

Могла би бити и Орфелинова”, закључује он. Н. Радојчић је доцније написао још два мала а лепа рада у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач

43—4, јер онде једанаестогодишња мала Љубица, пошто је једнога дана била у друштву извесне господичне С. и вратила се оданде огорчена, бележи у свој дневник

121). Песма је први пут штампана у целини на другој страни насловног листа Вукове књиге Мала простонародња славеносерпска песнарица, Беч 1814, без потписа аутора; о томе подробније в. Љуб.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш! Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!

— оћера несретнице и опрости ме напасти. — Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и несрећа једна!

Задушнице — дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако,

— чак, штавише паша — титула високих достојанственика и војника пезевенк — покварењак пенџер — прозор пећанка — мала пушка израђена у Пећи пинта — „стринска мера за течност; политрењак“ пландиште — хладовито место где пландује,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Туђи смо, туђи, моје ноћи миле. XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа". Мала простонародна славеносербска пјеснарица, 1814; (И-ИВ), Лајпцишко издање, 1823-1833; И-ИВ, Бечко издање, 1841-1862);

Кад се поново вратио детињству и свету, који га је у почетку заокупљао, дао је у Башти сљезове боје (1970) мала, у два циклуса повезана приповедачка дела од трајне вредности.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Зар на моје старо раме Пада рука усијана? Је л’ то љубав, је ли шала, Те је твоја рука мала На рамену седог старца Задрхтала, затрептала? Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш?

Дружба ј’ мала... Пет стражара... У свакога пушка танка, Дуга пушка белгијанка, А готова да запара, Да зарије са танетом Ил’ са

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала. Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела.

Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала.

Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала. Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала.

Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала. Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала.

Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала. Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала.

У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.

Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме. И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. — На, пини, расхлади се!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

веровању, јављају але: на »увртима« (где се окрећу стока и плуг при орању и где се »не седа, нити се руча, нити се мала деца везују у љуљке«) и »по браницима на водоплавном земљишту«.

на Бадњи дан и завијена »у чисту белу марамицу, уз коју се привезује црвеним концем један стручак босиљка и по једна мала гранчица од сваког воћа у башти«, па се то, после освећења, чува све до јесење сетве, кад домаћин онај црвени конац

Ћипико, Иво - Пауци

— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач .. . И броји их... — Ето ти их... Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих... Газда накастио да те раскући... Па не би бог!... —Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.

— „Ко може, и коњ му може!” Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра'... Ако ча и буде, биће мала ствар. Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали... Еле, зивнуло и нас. Около сви они ...

— Ма треба јести! — Исто не питам у другога. Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту?

Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала! Но, дођи амо! Не бој се! У дућан униђе кћи старога Анте.

Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала! Но, дођи амо! Не бој се! У дућан униђе кћи старога Анте. Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао. И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна.

Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка. Чим је почела пупити и надолазити као хлебно тесто кад

Тамо где је стајао малочас уздиже се громада облутака, белих као снег и на њој мала зеленољубичаста јелка са иглицама од бакра или бронзе.

је унео у све то страсти, решености и упорности да је убрзо Лаушев одред коњице под Кирчом постао сјајна војска, мала, сложна и одлично увежбана скупина војника којој су у ратним походима поверавани најтежи задаци.

не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава. Макарије Та жена претерује.

У Макарија је ушао божји арханђел, говорили су. Била је потребна само мала незнатна нит па да исказ обрну у супротно: у Макарија је ушао Сатанин слуга.

Верујем да се мали снебивао и да се ломио између желе и завета чедности, али га је мала увела у ствар на начин који је био неодољив, па се његов отпор једноставно распао. Артемије Пре свега трулеж.

Шапуће ми на уво свакојаке будалаштине та мала незасита кучка, а кад јој не одговорим, уједе ме за уво. Трпим, нећу да покажем да ме то боли, али кад бол прерасте,

светлуцања са биља, буба, камења, воде и вијугајући одасвуд као шарке догмизале овде и избљувале то зрневље, окамењена мала сунашца. Овај песак греје. Наједном ми више није хладно у извешчалој тежиновој кошуљи.

Човек је просто био сићушни мрав у овом непрегледном белом простору, само мала, ружна и немоћна трунчица. И бајка се смрзла као леденица под стрехом.

Нашли су нас. Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи. Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала. И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи!

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од

“ 1890. ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ Грозно је и страшно, муке ме је стала, Десила се са мном грешка једна мала, Те тумарах дуго без правца и пута, Кô што грешна душа по вечности лута.

Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала, Кроз тавне одаје хори се њихов плач, Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете крвави мач!

Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци. Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ова мала прича, слободно компонована из аутентичних података као што су и остале приче мојих писама, има општије значење: она

име привукло толики број слушалаца, да се приземна сала, у којој је требао да одржи то своје предавање, показала као мала; један део аудиториума стојао је на Вратима и у аркадама лепога здања.

ретко али најочигледније види онда када она при томе заклони мало Сунце; онда се она прешета преко његове плоче као мала црна бубица.

Сем Меркура, Венере и Плутона, све планете имају своје пратиоце, као и Земља што га има. Марс има два мала месеца. Јупитер њих једанаест, од којих су она четири која је нашао Галилеји велика небеска тела; упознаћемо их

Толико је огромна васиона! У тој васиони је наш Сунчани систем, чијој смо се величини малочас дивили, једна мала збијена гомилица сићушних небеских тела.

Некад пуне, сада су те зграде празне. Ту смо, као мала деца, најрадије боравили, сакривали се и играли лопова и жандара или од двоколица, које су се, иначе, запрезале пред

Цео наш возни парк морао је бити мобилисан: и тешке каруце са кровом и оне лаке, мала путничка кола и она којима господар управља. Потрпасмо се у њих како смо знали и кренусмо кући.

Усијана пара гвожђа није мала ствар, а тек колика је усијана пара платине. Да добијемо приближан појам о тим температурама, ваља замислити прво ону

Фрајхаус беше, дакле, једна мала варошица која је имала некад и свој властити суд и своју црквицу, и у којој су неке породице проживеле, као

натиче, извезена су, о том нема више сумње, од снега, или правилније речено, од мраза, јер њихова дебљина веома је мала.

Но разлика између те две категорије планета много је већа него само положајна. Спољне планете су, у ствари, мала споредна Сунца. То ћемо одмах увидети чим се упознамо са Јупитром који је, и онако, први на реду.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894,

Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.

очи, А миш однекуда на леђа му скочи, Лав се тргне брзо и миша ухвати, И љутито поче на њега викати: „Зар ти, мала рђо, код толиких међа!

Константин Маринковић: Откровеније Америке од Кампеа 1811. Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина Улисева (превод Фенелоновог дјела

1834. Павао Стаматовић: Младиј Србљин у всемирном царству (превод) 1839. Димитрије Исаиловић: Мала читанчица за начално упражнение младежи у нижим, нормалним школама књажества Србие (у Београду) 1840.

Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од цигле а пола од летава, обојених, после ослобођења, народном бојом;

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема, рамена му скресана као да је риба требао бити. Мала стопала; ситан глас; танке руке измучених прстију на којима су последњи зглавци као оглодани, од тврдих дугмета,

„Мајка ми је била тамо однекуд из Санџака, па ето тако понешто још кажем као она, мада сам сасвим мала остала сироче.” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца.

једне ноћи, да однекуд из њега, као да је он раскршће, воде три стазе, расту, дужају, а по тим стазама његова деца, мала као што су, сви основци. Једно друго као да не познају, њега, кад их викне, не чују.

Нико од укућана није пришао да што пита или предложи. После два дана вратио се стари у благодејање, са два мала сандучића ствари и с богојављенском водом. Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца.

Расплаче се и Милица, заплаче и мала Станојла, као да зна за тугу родитеља, и по кући се разлије нека благодат. Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и

Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге. Мала и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова млада је

Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца. Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица.

Зарада „шлајферова” је увек мала; он стварно мало и наплаћује; не труди се да има више, некако као да нарочито жели да буде сиромах. Зове се Рајнхарт.

и „мала поља” наполичарима, а адица да се преоре за баштованлук, мој део под аренду Протићевима... Е тако, сад знате, и можете

Је л' те, с голим исповестима се ишло код Павла, а Павле је новац давао, а исповести чувао! То није мала ствар, господо! — Бранку се очи засветлеше. Два друга скочише на ноге да траже реч. Бранко учини руком да треба чекати.

” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно. У три мала собичка живимо четири генерације.

И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне. Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Какав је леп крпеж кад човек узима на вересију аљине, а конте не плаћа, кад девојка, која је иначе мала, штикле наручује, кад човек своју ћелу пароком покрије и проче и проче.

Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим читатељма показати откуд ове палате у тако усамљеној шуми, тко је

»Али, забога, књига је малена«. Е, зар се, опет, све велике удају? Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига

Е, зар се, опет, све велике удају? Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ А стећи матурантску сведоџбу није тако обична и тако мала тековина. Та је сведоџба званичан докуменат, издат од надлежне државне власти, којом се човеку признаје зрелост.

А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?

Ја сам дотле знао да је чигра мала направа од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш,

да им наведем, али мислим да је довољан и овај да их убеди како је хемија корисна наука, јер ја мислим да би се ова мала лекција могла врло корисно да употреби у животу, на пример: као врло практично средство за редукцију чиновника.

Па, ето, ништа. И твојој учитељици, кад, је била мала, рекла је њена учитељица да је глупа гуска, па, ето, она је данас учитељица.

Код шесте љубави дотерао сам до пољупца. То је уједно био мој први пољубац, а први пољубац дође му као нека мала матура, после које дете прелази у више разреде, где се учи виша математика љубави са свима познатим и непознатим

— То је, знате, зато тако јефтино што је мој принцип у раду: мала зарада, али што већи обрт. Јер, најзад, лекар који је лечио вашег пријатеља, покојног Андрију, заради на његовој смрти

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али командант не дозвољава, већ нареди мени да идем у црногорску команду и затражим стан преко њих. Мала је варош, те је одмах нађох. Ходници су били пуни наших официра, који траже разна обавештења.

На самој граници црногорској налази се мала варошица Тузи. Наш вођа оде да се јави начелнику среском. Начелник је позвао љубазно и нас остале и понудио кавом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

истог неразлучног и беспримерног механизма у овом животу, чији је један део, или један резултат, можда везан у другом. Мала свест, с претензијом на слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама. Скочи мала брбљивица на репић Зрачку и путовање опет поче. Облаци су заједно с ветром летели на запад.

Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала?

један, па други пут, а из воде која се тамнила у дубини, као беличасте рибе пљескавице, почеше да искачу некаква мала створења и, качећи се за сребрну ужад месечине, пењу к обали. Како су светлела, мајко мајчице!

— омаче се Старцу с усана, а Сребрно девојче се насмеја и рече: — Наша будућа кућа. Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се!

— Шта? — осмехну се дечак. Била је тако мала, тако стара, једва се њом могао почистити праг или отирач испред врата. Али, била је устрајна.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала! Она, још кад Коштан беше мала, дете... И она онако малу учи је да игра и пева. И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и снуждена чела.

све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели. Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним знацима — описи који су права мала ремек–дела. Од свих ових описа овде можемо да наведемо само два, кратка, који илуструју последњу поменуту врсту.

65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у

66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА Још од зоре нема ни помена, удбинска се отворише врата, и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга, пред њоме је Лички Мустај-беже; оде беже у Кунор планину да он лови лова по планини.

што сте куповали, немојте га глади поморити, већ све оно робље распустите, нека иде куд је коме драго; то је, браћо, мала задужбина откупити робље од Турака, па држати да код нас робује, — већ нек иде куд је коме драго“.

од даиџа далбулана — велики бубањ данаске — данас даница — в. даницкиња даницкиња — мала пушка израђена у Гданску (Данцигу) дарма — врлина, заслуга, правда даровница ђорда — сабља добивена као дар дахија

Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра, близу Краљева жура — ситан, жгољав за — до, око: И изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга забурмано, па се одбурмава — завијено, па се одвија заврћи се — заметнути се загледује

„око 17 км северно од града Билећа“ Косанчић Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници) косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза Костадин бег — Константин Дејановић (в.

кр’ат — коњ зеленко арапске пасмине крдисати — уништити, разбити крепост — снага, јачина крисну — скочи Крсница — Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст Крушедол — манастир (и

одело ктети — хтети кћети — хтети ку — коју кубуре — корице за пиштоље кубурлија, пушка из кубура — пиштољ (мала пушка која се носила у кубурама, кожним кесама на предњем делу седла) куга — опасна болест од које је у Европи у XИВ

обучен у талијанско одијело зову Латинином, макар био кога рода и закона“ латински — талијански, католички Левант — Мала Азија левер — војник кога цар плаћа Леђан — в. бел.

стеновит лонца — скуп, збор, дворана за примање луд — (значи и:) мали, нејак: двоје ђеце лудо лула од тумбака — мала чашица, повелики напрстак од месинга лулу пије — пуши љевака — лева рука љевше, љевши — лепше, лепши љељен — јелен

„Наџак је“ — каже Вук — „с једне стране као мала сјекирица, а с друге стране има дугачке уши.“ нашарати књигу — написати писмо небог — убог, јадан Небојша — кула на

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тако је сад мала дружина, на велико Јованчетово задовољство, имала свог „Американца“и свог „Руса“. А зар је лако наћи такву хајдучку

Два мала истраживача скаменише се у мјесту. Јованче само што окрену главу и укочено се загледа у Мачка као да нијемо пита: —

опомена тајанственог „Човјека из Јаме“, остављена у ђачком логору, није била само обична шала или празна пријетња. Мала дружина, сви изузев Луње, није ни слутила шта им се спрема.

— Их, па како тога да се не сјетим! — зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче.

Послије много провлачења, посртања и падања, мала поворка коначно изби на излаз повише Леденице. Дубоко у кланцу испод њих сребрно је бљескао поток, уоквирен у зеленило.

— Добро, а како је ова мала научила сву ту мудрост? — Ехе, то је код женског свијета друкчије — заврти пољар главом. — Женско ти се с тим роди.

Још овако мала, као ова Луња, она одмах затрепери чим се у близини појави нешто ново и необично. — Луња је, значи, душу дала за

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини. Отворен је гроб њино грло; са своји језици лагаху, суди им за то, боже!

Рођење плахо и болестљиво, Смрт преко мере страховита, А по смрти тамо Несказани се сукобе снаходи ... И мала брига преламаје те, Мала болест доле собара те, И проста плашљива реч Загрми ти у ушију И срдце ти престрави.

И мала брига преламаје те, Мала болест доле собара те, И проста плашљива реч Загрми ти у ушију И срдце ти престрави. И то ће ти се здесити...

А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој... Те ето, мала она од лозе израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река

И крошто то би? Кроз велики инат и сваду поповску, с пизме рад међу собом и не мала рат међу њима заподеде се, него баш и душманска!

И то за дивно чудо с Богородичине силе згоди се видети те и мала деца и жене посукташе се за Татари с камењем терати их и ш њима се помешаше тукући их и гонећи.

Тамо сви једно Жидови, а обашка на инат раздељени међу се доста пут војујући бише се! Тако и ми, колицмина, с мала рад посла, разлика језика, подретла ли, и с нахије иначе прозване, — делимо се, вадимо једни с другим и мрзимо ка на

(И јесмо на учитељство људско од самога спаса Христа наређени.) Купац ето и заради телеснога мала придобитка свуда ходи и броди и нигде не згрева свога срдца по земљи, по води и у многе беде сотога допада.

Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа.

У злу и лену душу не улази — вели се — мудрост. Тушта имена вешта мудриња у себи има. Боља је мала част с правдом и мирнија, неголи голема с неправдом и немирна. На своју воденицу воду навраћа.

И мала част с драговољством поштенија, неголи гозба голема с гарезом. Мал добитак с миром и с правицом паче меровом с хилом и

Ако Арапин измени своју црну кожу и рис шарену пегу са себе, тако и ви ако узможете које добро учинити научени злу. Мала звездица може ли сунце просветљати, или поток извор напуња? Два добра ни два живота никако човеку не могу бити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. Мала али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и ниновој лози.

А Манча је био већ на гласу као момак и играч. И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати

истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...

И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима ње

преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли-кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.

како онај говедо када се, етет, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне! — Хе!... Мане ућута. Настаде мала пауза. Мане се маши табакере и стаде правити цигару. Пушти ме, отима се Зона. — Остани јоште малко!

— Што искаш, што ти треба? — Искам, требе ми срма-мустаћи... Леле, — трже се мала — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе.

Девојке пазарише, па и одоше. Остадоше опет сами. Опет мала починка. — Бре! — поче хаџи Замфир — исквари се много свет! Батисаше се и селскије!...

Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха. Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако

— свећњак шамдуд — дуд из Шама шебек — мајмун шефтелија — кајсија шеш-беш — игра, забава шилбок — стражар шише — мала боца шњевати — сањати штифлете а ла франге — ципеле француске моде