Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. Станко се смешка, а Лазара зној пробија. – Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ај’те још по једну — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава. Донеше и вино и чисте чаше, и стадоше сипати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад се и он често буни, протестује, свађа с командиром и признаје да и у њему оно старо одушевљење малаксава. А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад би се човек њему могао поверити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је била само та даљина, зарасла густом травуљином, од које се малаксава. Био је миран.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Под увером њених слова склапљу му се очи црне, црна врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба труби У дубоку, мирну ноћ: Тра-та-тра-та! НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ко би то могао бити тамо? Паљба је доста брза и већ прилично дуго траје... Сада малаксава и нагло престаје... Још одјекнуше два пуцња... Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе...
Почели смо веровати да непријатељ збиља наступа великом снагом и да ћемо се тешко одупрети. Самопоуздање наше малаксава уколико дубље улазимо у земљу, и са страхом помишљамо на огромне просторе, које непријатељ сада заузима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава. И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава. „Моли ме, моли ме, кажи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Суви ветар дува преко целог краја, усковитлава облаке прашине, небо потамни, сунце се замрачи. Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и плитке баре у којима тамнозелени марабуји и ружичасти фламинзи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све даље и незадржано малаксава и матори. Овакве мисли, навикнуте истина али неодољиве, кидисавале су на судију ово после подне таквом силином и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ а Турци: „Свети пророче Мухамеда. амен!“ Један прости сељак — видећи да ништа не малаксава вјетар, но то виши бива — завиче: — Што вам је људи, јесте ли при себе?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора. Ишли смо сад живље, да нас не би захватио дан.
Трештало је, праштало... Бугари окретоше леђа. Ватра поче да малаксава и за тренутак се утиша. — Хајде! — довикнуо сам војницима свога вода.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорјева у њему, гаси се. — Идеш ли, роде?
Ћипико, Иво - Пауци
Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малаксава: кад ће из дуга изићи? И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају. Али су још очи сијале...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до