Јакшић, Ђура - ПРОЗА
по тој пустој, опрљеној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Мож’те сад — вели уморна од силне праске и већ малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Главних Станова и високих команданата, наставила се преко целог дана са жестином која ни једног тренутка није била малаксала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
XИ Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
су полазили, а свакоме је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
? Испунити кадар га је Један цигли уздисај. XИИИ Као свећа воштаница, Коју је држала Рука малаксала, И гледале очи, Заносном немоћи, На самртном часу, На своме угасу — Очи магла прели, Борба груди смори, Патник
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једна страна лица развуче му се у осмех. — Ова објавица има ноћас да нестане — говорио је више у шали. Паљба је малаксала. Ја сам се мало охрабрио, те запитах: хоће ли они опет да бацају бомбе? Мени је већ доста било. — Сад долазе други.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (прилазећи, седа до ње): Не смрт, Ташана! Каква смрт? Ходи! Прибери се. Одмори. (Хвата је за руку.) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се саживела с једним малим салашарем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Друм је закрчен, и сви стајемо. Стока малаксала, и једва креће. Пут је све гори. Блато је негде до близу осовина. Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри
Вочићи исколачили очи и подавили грбине, а кола крцкају под теретом. — Ајд ојс! Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај..
Али после подне вратише се без хлеба, и без икаквих намирница. Команданти се саветују. Војници гладни, стока малаксала, а време хладно, па још поче и суснежица. Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима.
Одосмо да видимо. Лежала је малаксала животиња, и тужно нас гледала. Војници су покушавали да га дигну, али глава негова немоћно паде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона се одазва на позив и изађе из собе. Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и
— Тугооо!— узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук. — А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!...