Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпослије дође најстарији лекар и каже да му се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и ђевојку на прозору.
и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и ђевојку на прозору. Малар се, дакле, сад спреми да он иде пробати лијечити царева сина. Кад је дошао пред двор, замоли да га пусте унутра.
Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина. Како малар к њему уђе, помоли му одмах слику ђевојчину. Царев син одмах скочи, па ухвати малара говорећи: — Дај ми је, ђе је?
Царев син одмах скочи, па ухвати малара говорећи: — Дај ми је, ђе је? Немој се шалити! Малар рече: — Немам је ту; али ћемо је наћи.
— Ти, господине, хајде сад кући, а ја ћу ићи тражити непознату ђевојку; па ако је нађемо, онда ћемо се веселити. Малар се врати натраг, а њих два оду. Кад је била ноћ, дођу они у једну шуму, и ту нађу једну кућу.
— пуцати ље — вала баш љек (па љек у образ) — шљис љељеница — кошута љеса — оплетено пруће максузиле — нарочито малар — сликар ма̓м — махом, одмах маџарија — мађарски дукат маштрава — мали бакрени суд мевлеће — земља медреса —