Африка
Свуда плакате позивају на конференције за борбу против жуте грознице, маларије, туберкулозе, алкохола, неморала итд. Кафане са широким баровима, леденим пићима а крај њих сиријски и индијски дућани.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јадранско је приморје једна од најздравијих средоземних области: нема маларије (изузевши око доњег тока Неретвина) ни несносних летњих врућина.
Кад се пољем пође запахне труловина од трске и црне тресетне земље. Чести су „окриди“ ц мутном водом. Мочари су легла маларије. 1915. године су покушали да Дрим регулишу и да мочаре оцеде, и у томе се доста успело.
Петровић, Растко - АФРИКА
Свуда плакате позивају на конференције за борбу против жуте грознице, маларије, туберкулозе, алкохола, неморала итд. Кафане са широким баровима, леденим пићима а крај њих сиријски и индијски дућани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Боловао сам у Орану, Тунису, Алжиру, Бизерти, Другој и Шестој француској болници. Шездесет четири пута сам шприцан од маларије, и шездесет и четири кила сам тежак. Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све!
И када је год требало опробати неки нови лек против маларије, тражио је да се експеримент врши над њим. Трпео је он и шприцеве, гутао је солуције хинина, па је чак подносио и
Умирало се на фронту од челика, копнило се у позадини од маларије и других болести по разним логорима Африке, Корзике, Крфа и Француске.
Смеје се Лука: — Ова наша команда, господине потпуковниче, подсећа на болницу. Ви од срца и бубрега, овај од маларије а овога — показује на Војина — безмало исекоше као шницлу.
Запитао сам га за командира, капетана Лазара. Рече ми да је сада добро. Био је болестан од маларије. На осматрачници се смењује с потпоручником Ћирићем. Од старих војника у батерији је остало свега њих шесторица.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је свршио трговачку школу, тражио да му отац да известан капитал, отпутовао некуд на Левант, трговао, али тамо умро од маларије. Марко је био очајан, путовао да га „макар на леђима донесе”, али није успео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сретох кола са избеглицама. Пред једном кућом на шареници лежао је мештанин бледа лица. Можда болује од маларије, те му и није стало до живота. Неко митраљеско одељење одмарало се испод једног дрвета.
По завојиштима и код трупних комора лежали војници бледа и испијена лица од маларије. А кад би спала температура, у размаку између маларичних напада, упућивали су их на положаје као попуну.
Људи су се тако топили између две немани: маларије и куршума. Ако избегну једну опасност, друга их неће мимоићи. Увидело се, најзад, да су они све од себе дали.
Чујем да командир то одлучно одбија и остаје на осматрачници, мада има температуру услед маларије, коју још из Солуда вуче.
Радујем се сунчаноме дану и весео сам што сам жив. Лекар је говорио да су код мене сви знаци тешке маларије. Зато ће морати да ме сутра упуте у болницу. Придигао сам се док војник намести постељу.
На земљи је лежао и један који је боловао од маларије. Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре. Лице му упало, усне помодреле и испуцале.
А хинин дејствује, и онако измучен замишљам како сада бацили маларије гину у моме телу. Веровање делује сугестивно, те уображавам да чисто лакше дишем. Још кад би ми само спала температура.
— Да сам тамо, био бих покојни... — Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије. Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре. Тамо цела чета изгинула. А ја сагоревам као на жеравици.