Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже. Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко... Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте...
»Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња. Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... Поп нестрпљиво махну руком: — Станите, не разумјесте ме!
Африка
Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹¹ Све ове речи — девојче, девојчурак, мањчица итд. — својим обликом јасно показују да се односе на недорасло, малено женско дете које још пије стасало до одрасле девојчице. (4) Одрасло дете (пубертет, 10—15 година).
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост. У стазу зури као да тражи залогај неки драг.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем малено повјесмо: Опреди ми шатор и кошуљу, А што теби од тога остане — Ти опреди себи у дарове!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Рак) 147 — Малено кô маково зрно, а читаву врећу подигне? (Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља
(Дрво) 205 — Црвено, малено, цара од коња скида? (Јагода) 5 (ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ) 206 — Бијеле пчеле на земљи сјеле? (Снежне пахуљице) 207 — Бије
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151.
Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152.
147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152. Црно цријево из неба виси. 153.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима.
Тек на мразној, снежној стази она застаде и плесну дланом о длан. Наједном, као на договорени знак, малено јато поче да се пење увис.
Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш! — Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се. Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа!
Полако, из пањића поче да се помала неко малено биће. Било је једва веће од гранчице, а на глави му је уместо шеширића била капица жира.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ипак, у облачне дане, кад су дјеца шутљива и тиха, она неопазице уклизи у малено срце и јавља се у нејасној ствари бивствовања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
како су можда, после старе, средњовековне књижевности, први пут код једног српског писца стих и проза дошли на сасвим малено растојање. 313 Тако смо се, у ствари, поново приближили ауторовоме говору у Сеобама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И кипта досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. 1886.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(Господична Илијада куцка вр’ом своје ципеле о земљу, да се види како јој је малено стопало.) »Ја би баш радо у месец ишла да видим како се ти мужеви с многим женама слажу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело. Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда.