Африка
Пошто „Стари лав“, како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: — Е, децо, децо, зар тако! У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана. Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да
Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана. Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— застаде. Сети се призора с пута: ...Човек носи плехану пећ и велики дењак ствари, а за њим иду два малишана са лонцима у рукама и жена са дететом у наручју. „Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Смешно поцупкујући, девојчица се с муком пробијала кроз смеће, али није испуштала малишана. — Банг, данг! — према њој полете чичак, а девојчица се следи. »Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се.
Дечак за њу није знао, а није ни отац који је крадомице, да син не примети, с тугом посматрао малишана. »Зашто ли не расте?« — питао се. »Зашто се не развија?
на обалу плашећи се сусрета с Златном крабом, чије је наредбе немилице кршио, све док једнога дана, ударивши неког малишана, не опази да се саплиће о ногавице сопствених панталона. »Вероватно се поруб опарао?
Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода. Он је с уживањем попи, и окрете се малом посетиоцу: — Хвала ти, ма ко да си!
На глас његове песме, као на уговорени знак, из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али светлокосих, светлооких, раздраганих. Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Али мајчина нега и старање подигоше и одржаше малишана у животу“, додаде свештеник. „Но таман се он придиже, морадох се раставити од њега“. „Како? - Зашто?
„Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?“ Остала деца ударише у смех и поучише малишана да је куга једна страшна прелазна болест.
И онда: моје обећање деци обавезује ме да га испуним“. Олуја одобравања и оркан радости подиже се у народу малишана, стара мајка се насмеши; то беше, као што деца одмах опазише, пристанак и санкција њиховом плебисциту.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пошто „Стари лав“, како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
перцепције, песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и потребама малишана. Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један пешадијски наредник донесе неког малишана, који није имао више од пет година. Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Под врелим оком свога цара расли су и јачали, верно следећи сунчев ход сви, сем једног недавно рођеног малишана. Био је то мали, тако мали сунцокрет да у почетку нико и не обрати пажњу на њега. — Нека га, приучиће се!
— Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске. Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход. Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак?
Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар.
« помисли мајка. »Да ми јединца сина спасе!« упорношћу траве ухвати се она за живот малишана, не дозвољавајући Смрти да прекине кончић тањи од паучине.
— Каквих све овде чуда нема! — кликну дечак мален и танак као гранчица. Затим се, предводећи чету малишана приближи гвозденој каси већој од највеће гвоздене пећи, пространијој чак и од прастарог бакиног ормана.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.
— Марш натраг, чујеш ли! — повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га!
Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну. Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном. — Нећу! Баш нек ме вук поједе.
Боко загризе и једно и друго и разроко се загледа у малишана. — Таман посла, Николице, да ово жваћем и нешто смишљам, нико ми ни ријеч не би разумио. Помијешао бих буве и слонове.
— грозио се он. Руководилац курса, провјеравајући да ли су сви слушаоци у разреду, увијек је на крају прозивао и малишана: — Николица с приколицом! — Ту смо!