Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?! — сав се стресе Крушкотрес Кукурузовић и стаде се обзирати. — Баш се малоприје попео уз ову крушку заједно с Мишем пророком. Отишли су да поједу мјесец, па да те онда лакше сачекају негдје у мраку.
У истом тренутку Шаров помириса неки траг у кукурузима и поче да режи: — Опрезно, Тошо, овуда је малоприје прошао онај твој Жућо!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па, погледав оне што спаваху, додаде: — Ху, како спава ова дјечурлија! — Тако смо и ми до малоприје! — рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето ти га нà, што ти је невјерно мушко срце: звао је, до малоприје, незнанку да заједно бјеже, а сад — одох ја и сам, остављам те. Сад се моја стрина још више расплаче.
— Младо лудо, драги Едо. Дозваће се то памети док мало протабана по свијету. Ево, баш малоприје стиже пошта, можда ће се и за тебе нешто наћи. — Дај види, вјере ти, да се мало разговорим.
— Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
?“ припита он и учини лице још чудноватије, тако да се сви насмијаше. „Ма не рече ли ти, малоприје: онај коме је намијењена?“ „Рекох!“ „Па ти знаш пословицу: није што је коме намијењено, но што је коме суђено!
Ја, богами, немам ништа против онога момка (Јанка), но ми је мио — а ти лијепо знаш — као да ми је од срца, но малоприје, у иједу, рекох онако. Па и за њега, ти знаш да ће бити пријекоран.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. — Тако је! тако! — заграјаше сви. — Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Да, није сад важно ово о чему смо говорили. Зауставит ћу се, ако допустиш, на ономе што си малоприје изустио: „Ја сам све то замишљао само онако, ради забавице .” Ето, у томе је ствар.
Питали сте ме малоприје што радим. Ето, забављам се смишљајући сличне приче и причице, за себе самог, наравно, као на примјер ту О човјеку над
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо? ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ био овде капетан? ВУЈО: Сад малоприје, ту се са Сердаровићима разговараше — ет’ ту, госпођо, баш пред двором у врту — а шта ти се ту није бесједило?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не шједај, Симеуне, на ту клупу! — викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне. — Малоприје нам се не'отице просу ком, па је, прошћеш, мокра. — Није ни он најсувљи — промрмља неко иза каце.
Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио? Давид: 3ар ти нијесам малоприје казô?... Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња!
Давид: То ти, главати господине, 'нако посигурно не умијем казати. Бркљачи кô и ти и ово дијете кад сте се нешто малоприје договарали. Забркљачи-де, господине, мало на њег', да видим 'оће ли...
Давид: Е, 'вала ви за то! Сад видим да си чојек од реда и закона. Ја сам заборавио малоприје казати колико му је година. Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене добар.
Ћипико, Иво - Пауци
—Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола.
Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља? Да, јест! То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и
Па и вино, попе, и храна ... . —Није по томе .. . —Јест, попе! Видим ја како он малоприје прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше... Е, да! Поп Вране нареди Маши да му пода чашу вина.
постарао: подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви; лице набухнуло, блиједо као восак, и малоприје, кад се насмија, бијаше опазио да му фале два зуба у горњој рилици... Али што му то сада пада на памет?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ЧАСОВИ Овдје никог нема. У мрачној самоћи Сам стојим кô муњом опаљено дрво; И хук вјетра, што се малоприје рвô С огољеним грањем, заспô је у ноћи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје. Најприје сам плакала, онда сам пробала да се извучем горе па нисам никако могла, а онда... — Па шта онда?
Мачак одједном сједе и хукну: — Ја више не могу никуд ни макнути. Тек сад су ми се одсјекле ноге од онога страха од малоприје. — Дај руку, ја ћу те повести — протепа добродушна Луња. Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води!
Ни Мачак не зна, ни Јованче. Је ли де, Јованче? Јованче се постиди што је малоприје пред сељацима читао њемачку наредбу, па одговори: — Знао сам, али сад сам заборавио. Николетина га значајно погледа.