Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не бисмо сваки час забадали нос у његов посао. Гле, Прохоре, вешти, брзи потези четком по влажном малтеру и одједном тамо где је била само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице и претанког врата, но ми знамо да
и поплаве, ратови и насиља, помори и глади, што бисмо се бунили против тога цртежа који је само обичан траг бојом по малтеру. Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства.