Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ — лако ће са њим, већ уз пут, онако узгред, није згорег да понесу и нешто живо. Већ им дојади она пуста мамаљуга. — Пст! — узвикну један и сви застадоше. Унезверено се исправише, као да ослушкују фијук топовског зрна. — Шта, шта?